Arhiv UNS — Crkveni listovi

жити тај догмат тридентинског сабора, показује на тај •гакт, што је та одредба нримљена нослије дугих спорова. Али је тај приговор с нравом унапријед одбио Пероне, рокавши: еуенИ 1н сонсШо ПхбенПно, јаш еуенега! 1п опшИшв BнрепогЉиB сопсПпб, аЦне ш Iрзо сонсШо аП аробШИз ШегоBоlуниB сеlеИга!о, 1п сро апШсргаш ес!егеlиг (Iесгеlшп, шаупа сопсрпбШо Iасlа 081. " |3 ) Држимо да су аргументи, као споменути Фпларетов са обадвију страна оштри, па зато п опасни, а и нијесу потребни, јер против одредбе трпдентпнског сабора у погледу тајне свеИенства, говори п историја рпмокатоличке цркве. Ма да православна руска и српска црква практпкују лишавање благодати свећенства т. ј. недостојна свећена лица тјерају у ред свјетовњака, ипак учење о изгладљивом караткеру те тајне није јасно сазнано нити изражено у богословској књпжевности руској н српској. Тако руски богослов архпман. Инокентије у свом опгаирном н богатом у матерпјалу дјелу: „Облпчителвное богословlе“, где обличава рпмокатоличко учење о тајнама, каже, да се римокатоличко учење разликује од учења нравославне цркве у свијем тајнама „кромћ сватденстваV 4 ) Дакле, разлике учења о тајни свећенства не бејаху познате Инокентију. Преосвећени Макарије у својој догматици радо полемише и са римокатолицпма и са протестантима, алп о карактеру тајне свећенства не каже ништа, осим: „таинство сваценства считаетсн неновторлемнмЂ^. 15 ) Преосвећени Филарет черњиговскп говори само ово у својој догматици о тајни свећенства: „Слћдул тои мнсли апостола, что благодатв рукоположенlл, разт> сообгценнаа, обитаетЂ вђ душћ рукоположеннаго (1. Тим. ћ, 14; 2. Тпм. 1. 6.), церковв ностолнно зацшдала ту мнслв, что рукоположеше не должно 6нтб повтораемо.^ 16 ) 11 у догматпчном богословљу епискона Јустнна не говори се ништа о карактеру тајне свећенства, ма да нреосвећени Лустин на дуго и на шпроко полемише с нротестанским учењем о тој тајнп. 17 ) Ирвп је у богословској руској ли-

оlпlB Исе! Саlесћ. Еотапиз. Рагз 11. сар. I. (Ц. 19. а не 24. и .25. како је у споменутој раслрави у Гдаснику репено. 13) Реггопе. 1. с. уоl. VII. р. 262. м ) Иннокентхи. Обдич. богосд. томк 11. стр. 158. 1. пр. 15 ) МакарШ. нрав.-догм. богосд. том. 11. стр. 500. 16 ) »правосд. догмат. богосдовге.* частв 11. стр. 209. 17 ј »догмат. богосдовје* частв 11. стр. 400- 410.

ИРАВОО.ХАВНО УЧЕЊЕ О НЗГЛАДЉНВОСТП ТАЈПЕ СВЕТЕНСТВА