Arhiv UNS — Crkveni listovi

2000—2500; онда треба комисија да се постара убеднтн пх, да та и тодика награда не одговара ни подожају нн нотребама живота, па ни заслугама свештенства и да се тиме небп стање свештеничко ниукодико побољшало; јер би таква плата била мања п од ове награде коју сада свештенство нрима. То је једно. Друго је тако исто важно питање, хоће ли се пројектованим законом огарантовати некретност на парохијама као што свештенство тражи, и може ли се у опште та некретност огарантовати. На овом питању треба да се мало више задржимо и о њему озбиљније да проговоримо. Свештенство наше тражи, да му се одредн стална плата годишња, коју ће примати на касн државној онако исто као што се издаје чиновницима, учитељима и осталим службенидима државним; међу тим оно подусловљава то своје тражење некретношћу. И свештенство добро чини што тражи пре свега, да огарантује своју некретност, јер мало би му номожено било ако и добије сталну плату а не остане некретно на парохијама. Свештенство би пало у већу сиротињу и невољу, но сада што је, кад би га отпочели сељакати с једног краја Србнје на други као што се ради са осталим чиновницима државним. Чиновници државнн имају сразмерно према свештенству добре плате, па која им је вајда, кад се морају да сељакају с једнога краја Србије на други, кад се год коме Министру прохте. Но п осим тога, некретност свештеничка треба да је огарантована, јер то тражи и природа саме службе свештеничке и канонн п правила цркве. Свештеничка служба није то, што је служба државних чпновника. По канонима и иравилима!црквеним, нпједан се клирик неможе рукоположити за свештеника, док му предходно Архијереј не одреди цркву п парохију за коју се рукополаже. Свештеник се рукополаже управ венчава за нарочнту цркву и парохију с које може бити уклоњен само по крпвици п то пресудом духовнп судова. Ово је пптање утврђено правилима св отаца и Васијонски Сабора и по томе нема права то преиначавати нпко, на ни Сабор Архпјерејски (31 н 59 прав. Трулскога сабора и 10 канон Васион. Сабора). Тако стоји ствар са тачке црквеног гледишта. И та се постановлења нреиначавати не могу. Но са тачке гледишта државног може се и другојаче узети. Држава може, а сва је вероватност да ће и тражити, да са онима које она плаћа може и да располаже по своме нахођењу. Зна се добро, да ни државнп чиновници, ни учитељи не би желели ни пристали, да их у свако доба године сељакају с једнога краја на други, али их нико за то п не пнта. Па ако се узакони да се и свештеницима издаје плата из државне касе, тешко да ће се моћи огарантовати некретност свештеничка. Јер кад је пре две године унесено било у закоп црквени, док још нису сталне плате ни одређене, да се свештеници могу административно премештатп са своје парохије на другу; то је више но извесно, да ће с платама доћи и премештање свештеника. Са тим треба да је свештенство на чисто и да се не предаје самообмани. Све ако би Влада једна и сагласила се и огарантовала некретност свештеничку, где је гарантија да неће друга Влада и друга

ШТА ТРЕВА РАДИТИ ДА СЕ СТАЊВ СВЕШТ. У КРАЉ. СРБ. ПРЕУРЕДИ

59