Arhiv UNS — Crkveni listovi

скупштина донети Једну измену у закону; да се и свештениди као и остаии чиновници и сиужбеиици државе могу административно премештати. Шта може свештенство у таком сдучају радити и ко ће водити рачуна о томе, је ли њему то угодно или не. Пред свршеним чином моралл би се поклонити. Како се тражи стадна плата из државне касе, ваља се измирити с тим, да се свештеницима неће дати изниман поможај од осталих чнновника. Шта остаје према свему овом и шта треба свештенство да ради. Остаје му као што смо и напред казалн, да Главни Одбор илж комисија са Архијерејима и Владом изведу ствар на чисто како у погледу минимума п максимума свештеничке плате и поделе на класе; тако и што се некретности тиче; па резултат свега свога рада по тој ствари да преко пододбора саопшти свештенству и да га позове да се изјасни: пристаје лн да се стање његово на тој основи и тако преуреди, или ће тражити друга пута и начина за то. Према свему овоме положај је свештенства и мучан и тежак, и није се лако наћп ни одредити у таквим приликама, шта да се ради. Ко год другојаче мисли тај се љуто вара. Стање је свештеничко тешко и несношљиво и мора се тражити каква било пзласка и помоћи. Али пристати на овако мизерне плате, какве су предлагане од стране Сабора Архијерејског, па још без огарантоване некретности то по нашем немеродавном мишљењу не би било ни мало боље од садашњег стања и положаја свегатеничког. Мудрост дакле захтева да свештенство добро промисли о свему томе, па тек онда да се.одлучује, да не буде „последњаја лест горша первих“. Ми износимо своје гледиште по овој ствари у чистој н најискренијој намери, Може бити да ће се неко наћи који ће нам и замерити за оволику нашу откровеност; но ми ћемо радије примити сваку замерку но да само у празним Фразама запомажемо н о ствари говоримо онако, како се свима нама допада и како би желели да је. Можда ће неко рећи: лако је проти Алекси отезати ствар и износити неке своје претпоставке; да је он у нашем положају не би имао кад отезати. Он има добру пензнју и може да чека. Ко зна, можда ће ови донекле имати и право. После четрдесет година службе свештеничке, доћи до пензије од 136 динара месечно (по одбнтку процента и порезе) то је доиста завидан положај Износећи своје гледиште по овој велеважној ствари, ми апелујемо на искуснију и опитнију браћу свештенике, да и они узму реч и помогну да се пронађе што подеснпја пута и начина, како да се у питање о преуређењу стања свештеничког унесе што више светлости; јер од тога зависи да се то важно по свештенство питање, што боље и корисније нзведе. Ми ћемо радо уступити места у нашем листу и другим мишљењпма а ту је и орган свештеничког удружења, који је још ближи н позванији за расправу питања ове врсте.

60

ХРШПЋАНСКИ ВВСНИК