Arhiv UNS — Crkveni listovi

ДУХОВНИ СВЕТ

Број 4. Октобар 1910. Год. I

ДУША И ЊЕНА БЕСМРТНОСТ

11. О бесмртности душе.

(НАСТЛВАК)

Која је то човекова највећа и најсилнија жеља ? Која му је прва и последња молитва ? Запитајмо безбројне милионе људи, који су пре нас били и прошли, шта су хтели, чему су тежили и зашто су се трудили ? Питајмо о томе сами себе, и од свуда и свакога добићемо одговор : срећу, блаженство. Човек, пре него што научи штогод о врлини, и пре него што појми значај дужности и пожртвовања, он жели и тежи за срећом, благостањем и блаженством. Но где је cpeha ? Да ли је она на земљи? Као замишљена слика, коју око гледа а рука не може никако да опипа, тако и земаљска cpeha непрестано вара и обмањује наше жеље и избегава нас. Ми тражимо истиниту срећу, а налазимо варљиву; тражимо савршену, а налазимо непотпуну; тражимо сталну срећу, а налазимо само привремену и пролазну. Ми хитамо за чистом и спокојном срећом а налазимо је са безброј патњи и горчина. Богатство нам задаје бригу и страх; телесна уживања брзо пролазе и обично се свршавају жалошћу и кајањем. Па и сама врлина често нам доноси гоњења и страдања. Свако наше уживање помешано је са недостацима, свака радост са жалошћу а већи део нашег живота покривен је густим облацима туге и суза! Па после свега тога од куда жеља за савршеном, потпуном и сталном срећом ? Ми ту жељу нисмо сами пронашли, већ је она човеку урођена, и сам ју је Бог