Arhiv UNS — Crkveni listovi

поставио у срца свију људи. Па је ли могуће веровати, да нас сам Бог тиме обмањује и да нам даје тежњу за нечим, што никад не можемо постићи ! Међутим животињу је створио тако, да се она задовољава са садашњошћу и у себи самој налази испуњење својих жеља, па зар је могуће да је савршени Творац неба и земље уселио у човека толико моћну и благородну жељу, која се никад неће и не може да испуни ! У овако шта није могуће веровати. Кад човек на земљи не налази потпуну срећу, коју природно жели и за којом природно тежи и чезне, онда извесно постоји и иза гроба живот, у коме ће се та човекова жеља испунити. Постојана и савршена срећа постоји у вечности. Паметан човек не може ни помислити да нема Бога, јер и небо и земља и све што је на њима сведочи, да Бог Суштина свију ствари, постоји, да га има и да је он Творац свега. Па зар је човек, који је круна целога створења одређен, да у васцелом мудром устројству васељене, представља најжалосније биће?! Човек има разум, којим је способан за највише науке и познавање Бога; човек има вољу, којом савлађује најтежа предузеha, и која је толико јака, да тражи Божанство па и поред свега тога, зар да је човек само осуђен на живот сујете и материјална уживања и да му је свршетак привремен и земаљски ?! Зар да су узалуд створени милиони људских створова ? Зар да су им узалуд дате толике душевне моћи? То није могуће, и то не може бити. Највиша сила није створила човека са толиким одликама за то, да га после без узрока лиши свега тога. Није Бог створио човека из ничега зато, да га опет врати у ништа и да му одреди толико жалостан и недостојан свршетак живота. Ко би казао, да је све то тако, он би најцрње ружио и клеветао мудрост његову. Разум, који нас принуђава да признамо Бога, тај разум забрањује нам, да признамо Бога неправедног. Бог

ДУША И ЊЕНА BECMPTHOCT