Arhiv UNS — Crkveni listovi

Али то није демократски, господине Професоре, јелте? стари сељачки појмови, личи мало иа деспоткзам ... али, то је менталитет нашега народа. Измеиите прво њега! I Бити домагог, то је нечасно. ја мислим, да је [демагогија: једнако викати народ има заслуга за I то, те за оно, све само народ, и само народ. Одајмо славу, Г осподине Професоре, онојхеројској елити духовној, која га је водила, и којага и под смртном казном некада нагонила у бесмртна дела, Мањина, мањина, Господине Професоре. Ко води народе? Мањнна. Ко ствара револуције? Мањина. Ко ствара контра револуције? Мањина. Ко спасава земљу, отаџбину? Мањнна. Мањина. Често пута један једини. Један Дух. Један геније, противу кога се диже маса, буни се, грди га, ружи га. А ко је непогрешив па земљи, Господине Професоре? У старо доба бејаше у јелади иапксано на Дафиником Храму : „Позкај самога себе !“ Познај самога себе, ако ниси слеп! Дивна мудрост, на којој почива први закон ка еволуцији духа човечанског. Зар може улица да се баца камењем на своје велинане? Зар нисте ви сви рђави, исто тако рђави и зли као и онај, на кога просипате жуч свој?! Ја велим да сте рђави. Познајем вас по језику, тим божанским инструментом, којим се служе бсжанства. Тим ружним инструментом, којим се служи маса несретна маса. „Познај самога себе“ писаше као закон на Дафиником Храму. „Познај самога себе вика у софисте! „Познај само себе и сведи целу науку, човече, да управљаш собом, cpeke ради; и да управљаш другима среће ради.“ Тако говораше Протагора, један међу најславнијим софистима. „Познај самога себе! и једина је и последња ствар, да наш и рвегов механизам“. Говораху готово сви софисти. „Познај самога себе, не ради среће, ни своје ни туђе, него да би био моралан, поштен и праведан“, говораше Сократ. Колика мудрост!

Dr. НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ