Arhiv UNS — Crkveni listovi

Ако, Господине Професоре, одбаците Хришћаиство: извор и темељ ваше демократије и соцкјализма. али као најружније и највулгарније обновљено нздање, онда примите бар овај Сократов закон а Христов ће Дух засијати лепотом од блаженства и кац ra одбаците. И говораше велики Сократ, велику и највећу мудрост света, а улица му се ругаше. Гле, и многв ученији људи ругаше му се. Улица је улица ш кад је учена остаје улица, јер, еио се руга Велшсж људи творе, само творе, како ће велики људи да грде другове своје? И дадоше отров Сократу. Убише највећега међу највећима. Ругаше му се цела отаџбина. Ругло улице бејаше место венца славе великоме Сократу. Појавшне се Сократова два ученнка: Ксенофок и Платон. Почеше одмах и њима да се ругају и д& их прогоне. Ксенефон је, као слаби субјект, и био нешто крив, јер је интерпретирао свога великог учитељт н бележио његове законе али Платон ничим сличан по учењу не беше на свога учитеља и прогонише ra, пљуваше га, клеветаше га и чак кшроба продадоше. Платона продали као роба! имали веће није, продати Платона као роба?! —Ко је био отменији тога доба од Платона? Благо Боговима који су на Олимпу становали где не допираше нога човека са улице \ Тешко божанствима која су се за тим скидала на земљу и ступала улицама! Човек је ситан, малв, ружан; опасан је да му се повери закон. Опасно је дати му и религију коју ће увек да метаморфозира, да је обесвети јер човек нема ничег светог. Да је вулгаризира, јер он је вулгаран* Човек, људи, народ. Говоримо истину ! Тешка је она, али часно je такв. Народ није све господнне професоре. Народи ништа не стварају. Стварају њи-

13

Dr. НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРФВИЋ