Arhiv UNS — Crkveni listovi

Дадоведемо у склад Сократа и Атинску улицу. Ако решимо тај проблем, спасли смо закон спасења целог човечанства. Културна Европа ће нам пљескати и онда кад нам се улица наруга. Нас се неће тицати улица. Нас fce се тицати закон. Ми се нећемо сложити у начелима али чемо се сложити у законима којима, ако сте професор историје, nolens volens, морате да служите. Њима на првом месту, па тек онда ће доћи на ред Ваша Отацбина. Многе се Отаџбине јављаше и силазише са позорнице и понеше са собом свој криминал, своју заблуду, своје мегаломанство. Све је пролазно. И Ваша је отаџбина пролазна само су закони вечни. Разрешимо закон, један једини закон : како ћемо да доведемо у склад Сократа и Атинску улнцу. А кад то решихмо онда ћемо довести у склад и све друге законе koj’h су гажени од човека мучећег вековима испод терета заблуде. Кратак је земаљски живот Господине Професоре а безумном изгубљеношћу ви би сте га скратили још више. Вашим безаконским и бесциљним тражењем интелекта дошла би брза духовна дегенерадија, а за њоме и расно изумирање. И као што су Мамути и друге препотопске животиње исчезле са ове позорнице, тако би сте и ви пре времена сишли, преминули би сте као једна генерација глумаца на ово| кратковечној позорници и постали би сте једно челично доба, о коме би други будући свет трагао и испитивао ваш минули живот и трджио кључеве да реши ваше хијероглифе, ваша писмена. Као болест која се вештим лечењем почне да еузбија и њени микроби почну да дегенеришу и при том изумру; али, при једној непажњи болесника болести се створи понова могућност, да се обнови и оснажи у свој сили својој. Тако бисте и Ви у самом изумирању, интелектуално дегенерисани, и незнајући о својој прошлости и спољнем свету, пали помраченим умом, а по-

15

Dr. НИКОЛАЈ ВЕЛ ИМИРОВИЋ