Arhiv UNS — Crkveni listovi

човек ради неки посао, неки сазидни посао, и тако живи. јер он сматраше речи и мисли не као занимање, него као животворну музику сваког занимања. А он беше лончар по закату, и орач по наследству. И ораше Вран једнога јутра са својим пријатељима, и прекидаше ћутање овда-онда речима и мислима, које као музика наслађаваху ораче. Живот наш није један бизаран дан у вечитом сумраку, него један бизаран сумрак у вечитом дану. Свакога тренутка понека нова звезда баца поглед на нас. Мир ! За то и говори Свечозек: ви, што се знојите у спремању за аудиенцију код краљева од желатина, застидите се што сте целога века излазили без припреме и страха и новога руха у аудиенцију код сунаца од архангелског ткива. У коју год ствар Свечовек погледа, црпе мудрост из ње као сунце росу из траве. Свечовек види у свакој ствари једно двојство од Бога и себе самога. Због прве визије он поштује до обожавања сваку ствар, а због друге он симпатише до саможртвовања свакој ствари. Коза се, браћо, храни трњем и даје млеко, змија се храни млеком и даје отров. У сваком човеку, браћо, има толико зле воље, да се на њему"може сазидати Пакао, и толико добре воље, да се на њему може сазидати небо. Непријатељ познаје код непријатеља оно прво, мајка познаје код сина ово друго. Више капи отрова капље из срца у мозак него из мозга у срце. Безбројни услови нашег душевиог живота налазе се на сунцу и планетама. За то и не излазе на светлост они лутачи, истраживачи, који само са земљаком свећом улазе у тунел каше душе. Орачи, ма и леђима били окренути сунцу, сунце fee вам светлити. Ма и леђима били окренути Богу, Бог ће Вас водити.

ИЕЧИ О СВЕЧОВЕКУ

28