Arhiv UNS — Crkveni listovi

Орачи, једном разговарах са фабрикантима књига и рекох им; Брзнна мисли не иде упоредо са брзином индустрије мастила, о фабриканти књига! Ма мозак летео ваздушном летелицом, мисао вазда клеца нешке. Орачи, сваки прошли дан изгледа нам оригкнал садашњега, и свами будући коректура садашњега. Свечовек у тајности зна, да су сви дани подједнаки пакети, у које смртни пакују своје дарове вечности. Орачи, грех изазива поправку, и злочин светитељство. Свечовек је пун греха и злочина, и пун поправке и светитељства. Сви греси морају се испунити на земљи, и сви злочини извршити пре свршетка историје. Историја се не мо>ке завршити, док се грех ие буде преливао хреко њених ивица. Грех, стид и лоправка, нормална је биографија свих нормалних анормалност свих палих. Орачи, кад анђео ходи, ђаво му се крије у сенци. Кад ђаво ходи, анђео му се крије у сенци. ]а, Ананда Вран Гавран, син Адамеве, који сам ишао свим путевима земаљским и стизао често задуван на полазну тачку, да опет, с мрављом неуморношћу, пођем ковим путовима, чувао сам ово * као тајну (све док нисам опазио да и други то исто чувају као тајну у подераном џепу); кадгодје анђео из мене говорио, ђаво је прислушкивао; кад год је ђаво из мене говорио, анђео је прислушкивао. Док нисам прогледао и упутио се путем одобреним од Сунца и богова, а забрањеног од књаза „мира сего.“ Орачи људи греше или из самољубља или из самопрезрења. Ја чух исповест једнога старца на самртном °ДРУ • ј* а сам, вели, грешио прво из ' радозналости, а по том из самопрезрења. Зато сам волео греш-

РЕЧИ 0 СВЕЧОВЕКУ