Arhiv UNS — Humoristička štampa

УМЕТНОСТ

ПРВА ИЗЛОЖБА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КАРИКАТУРЕ

Изложба, која је овнх дапа отворена у Уметнднком павнљопу па Малом Калемегдапу, прва је взложба гсарикатура после ослобођеља и прва пзложба југосчловепске карпкатуре уопште. Огромиом стваралачвом полету иаших народа к у области културпог живота, напорпма паших уметника речи, <Јоје, линије и звука да нађУ адекватап уметнички израз хташе по литичке и друштвепе ствариосхн, коо и наотојаљу да буду достојан и П Г тектпчап тумач ввл-нке иафоднооелободплачке епопеје придружују се, ево, и наши жафпкатуристн. Ова изложба у којој су окупљени карнкатуфистн' нашкх народп.их република омотра је њиховог рада у току годпва после ослобођења. Та делатност, у току три годппе, у шалшзим и дпевпим лвстошма ,’есте једаи прилог нашем, у историјн иевпђеном, духовпо.м замаху. Југословепока карикатура је свој пут у повој стварпости нашла брзо и лако, јер га Је всћ у радовима пре рата јасно паслутила, вођена дубокпм ооећањем народие части и љегове будућности. За разлику од дела осталих грана лнксжних уметности, које су ире рата тек прежо малобројиих ’ привилегнсаних крутова попаткад стпзале п у народ, карпкатура је ка евом првом кораку бивала прпхваћена од широких народни'Х слојева. Те пародне масе нису прихватале каракитуру абог хвеног уметничког обликовахва или онога „омешног" у П)oј. пето мното мшхе збот садржине која је, у великој већини случајева, била шраз пародних тежњи за правдом, потпуном независпошћу и победом иапредног човечапства. Оиа је често била духовитн израз оног најдубљег сакривепот у народној душп. Карнкагура је у поиекпм овојим остварељима, ш> пут мађиског штапића. откривала и стнну у окамехвеним нвслагама овакојакнх полптгпчких н друштвених лажнЦа н уметипчкп облик карикатуре којп је, н поред еваковрсиих дефор■ тцаја > дгхнншх»--реалдегста , !т; 1 био -јег народу присхуиачппјн од осталих ли ковнпх остварсчва, где је у разним перподкма уметничког делаља на сграик и код нас влалао хаоо свакоЈакнх апстракпија п субјективтшх у метничких егзибиција, Дакле, већ пре рата и нашег политлчког п друштвеног преобралгаја карикатура је била инепирпсана пашпм лшвотом са љеговом политичком н друштвспом проблематиком. Фармалпстпчка лутања западног сдпкарства у раздобљу између два рата са декадептнпм извптоиерепостима захватила еу п љпхову карика туру, која је, као ликовш уметност тага времепа, оа рстким узузеднма, била верна елика п клппички спмптом политнчкот н лруштвеаст труљења. Опа се ижпвљавала у „смеху ра ди смеха“, празпој пгри речи полптичке безидејпости и пспхолашкпм пзвештачепостпма. Ликовнп језик, којпм јс говарпла усвом кругу малограђана, био је иеразумљив пароду. Тај ликовип формализам н безндејност лаво је повео карнкатуру страм путпцом моралне пзопачености, порпографије п полптичко реакцпје. И, уколико (пије ушла у отвореиу слтж бу пацифашизма, западиа кШрвкатура је све више губпла своју борбепост лаким хумором вопст атујућ и спољпе деформације будућих злочиигаца, којн ће, две-три голине доцнн, је, у црно завити слободољубиве па роде Еврапе. Место да оштром и непошгед.пом сатпром, пспод лшке гла зуре „западне културе", открива крвавп лпк злочјцнца ,она је јевтивом досетком готоко забагауривала љегове паклепе памере. •Запалпа каривзлура се у то време олрекла своје велпке псториске мисије топтћи у фатализам и апатију малограђашгггише. ИстЈгпа, и па западу Је у то доба бпло карпватуриста којп су у лп стовпма ралтшчке клаое и напроллог грађапства подизали свој глас против опаспости која к претдла човечанству. У том сумраку западпе мисли и хипокритоког морала совјетско-руока. кариштура, као бепгалском ватром, оеветљавала је мрачне јазбипе у којпма су сс рочилп нзцифашистички зликовци, Она је у случдју трагедпје пгпанског шарода духовито разоткривола лтгк и фарисе|слво такозва-не западпв демократије и њен ирећутнп сцоразум са нацпфашистичким империјализмом. II ј}љо словвнски, у огромпој већипи папреднп карикатурпстп. углодали су се па своје совјетске колеге у разоткрпваљу Фашистичке завере протпв еарола. У „Јсжу* ш „Усмапим повп па\п в у Беотраду, које је затпм павредпа омладшга почела да органи-

зуЈе и по унутрашљости, оши су под тешким условима тадаље прсфашистичке цензуре, народу пристуцачним лик ■шшм говорзм отворенчз указпвали па разбојпичке гшљеве сутрашљнх -завојевача. Те су маппфестатшје убрзо затим биле угушене. После 'Сслобођеша. сд истим уметницима теша карикатура је продулшла да служи борби папредног човечанотва, раскртшкавагву нових агреоора, рахшгх хушкача, ћ раанобој нлх остататса фаптвзма. У том правцу онп дфтају и данас у велииом-дру Штву карпкатурпста Сшјетскот Савеза .словетекпх шрс-ца. ж народтпгх дсмократија нсточне и централне Европе. Лелпмттчнп реаултптн тста рада видеће се »а, овој иало-жби.

ЈугословеЕска картжатура Је врљо млада. o’% се Јшла први пут у шаљпвим листонима пре четрдесетак годнка, Између два рата, а парочито уочн' Другог рата, о!на по стаје важ!ан фактор у јавпом животу Јављајући се у ступцтша дневиих лпстова. Иојаву карикатуре т дневпој штам пп пзазваЛа је потреба да се у захукгалом темпу политичког жшота, ире Првог светског рата н револуционарног збивања после Другж свстског рата, што брже реагује на догађг.Је и што пепосредпије уђе У сушттшу збиваља. Делајући у условима, брзог ноБииарског рада, често оа примптивним репродуктивпим могућ жстима, карпкатуристи немају времепа да, усакрше и љсп уметпички облик. Због природе повлнарског посда, као и због потребе да да пгто јасштју претставу сооје ндеје, карикатурнста с-е служи пајлапидарииЈим говором чисте лшшје, Да бп Јасноћа умстпикове ндеје остала и после компллиоване уметиичке обраде. потребио је миого втпие времепа него тпто дозвољава публиковаље у дневиом и педељттом лпсту. Пошто кариклтура по свом уметнкчвом облпку спада у ликовну умстност, а по памспп п тематици у. ТГЛР.IГТШПС.ТНО Јаш ддје_фашчшпФадно питање да ли Је то ликовпа уметпоот или журпалпстика. КрећјуФи се сталио па гранпшт ликовпе тметности п ношшарства рпа Још нпје нашла своје место у духоглтој хијерархпјтт. Новииари Је смаграју сликарством које олужп циљевима штампе а слшсарп тгатимн-о мисле да ј.е то журналистика која се псмало бакће и сликарствсм. Велики део публпке ки до дапас не зна да је карпкатуриста сликар који је као така.в угаао у поппнарство. Бивало је п тако апоурдштх мштгл.еља да Је, на прттмер, уљапа слика „мртва риба па белом тањш\у“ умегност док ма како комилнксвана, уметинчка композициЈа карикатурс то штЈе. II до лапас је остало тајпом тто чему то рибље мртворођенче пма више права на уметиичку трајтгосг, да не кзжемо вечност. док се то пркво пе призпаје карикатури. која сво Јом проблематиком, и ма како усавршеним уметничким обликгм, често остаЈе кто политпчки и културшт документ времена. Н док „мртва риба“ саља своЈ вечни колористпчки или тоиски сан ка зиду музеја. карикатура почива у дубоком мраку иошгаских комплета.

Са страие којој су мрски диљеви борбе иаше карикатуре чује се чеото зг.мерка да она пема опог доброћудиог тт ведрог хумора којим су кариКатурпсти крајем деветнаестог века п делимичпо до овога рата забављали спокоЈнот заљадног малограђаипиа То Је ггсто ппо п тврлпти да оу логори на Баљидп и Јасеновпу били ведре оперете, а згаришта напгах села п рушееште иаших градова биле кулисе за пеку веселу игру. Борбеттост паше карикатуре није само императпв времена у коме се човечанство данас палазп. пего и ефикаспа помоћ народу У уочаваљт нових опасности. Но сеему речеиом папта је карикатура права иародаа умстпост.

0 већипи палагача па овој пзложби прерано бп било долоопти дефпшгшвип суд. јер отш. махом млаан људи, због недопољног искуства и културе. као и помепуте брзтгне рада нису билп у могућностп да ггдраде тог своЈу уметпичку пи идејио-полнтичку личпост. Поиекп од нупх гтиеу попели да ев баве карикатуром по Лубоком уаутрашљем нагону него случајно п ниЈе сигурно да ће продуиспти тп.м путем. За карпкатуруу можда вигае пего ма о« коју другу грану пластичне умстно-отл и нопинарства, потребна су полггтичка знан>а и општа култура ка-о и врло савеста.н уметничколиковни студиј. Добра каршсатура, иатсо на иаглвд дата у јсдпом даху, захтева вшпе духозппх папора него гпто би се то по резултату могло пре.тпоставвти. УКо.лнко Је карикатура у елггаи Јвдноставиија и убпдл.пвнја. утолшсо јв вгопе труда у н>у уложево. Ма да се код разних карикатуриста прн помшгјем сту-

дирап.у може прпметити да сс поједини карикатуриста јачв пспол.апа 5’ ДУ* хошгтом тевсту, други опет у- ликовиој обрадк варшсагуро, ногрвшио би било третирати одвојено једно <>д другога. У доброј кариватури н»ен уметнички облик и тевст испод и»е сачињавају једиистве ну целипу. Иајуспелије су оно карикатуре где су графи т д» претстава идеје и н.oн литерарпп комептар истовремено рођени у ауторовом духу. Од рано умрлот познатог оловепачког карикатуристе Ппколаја Пирната изложени су опи радови крји еу ое прир.еђивачнма нашли ири руци. Пирпат ;е цример карикатурнсте-борда н јсдшш Југослрвенски нарикатурисха коЈи је као партизан и за време р-ата био активан. Од њега су тг.јложсис ш-рикатуре моје су, одмах после ослобођења. публивоваи© у „Ворби“. То су еиаж.не сапгре иепријатења доетојне бораца с пушком у руцц. ПајспаашНЈе делују цртежи „Верии слуга Лав Рутгник", ..Четари Фрицеве зиме“, „Зиг ха|л“, п „У ’азбшш“. •I едаи од најзаиимљншгјих н најпладнијих ивлагача је Милорад Ћнрнћ ко;Ји е» као карштатурт га поја.впо лре рата у ~Јежу“. Иако кма поиајвшие духа пада у очн впшо-епојпм цртежон. У тои иртежу, ко;и је у основц ларпурлартиотпчки, има заним.Ћивпх умотпнчких и графичких оствареи.а. Међутим, он ирелази у гротеску која није у-век убедл.ив облик карпватуЈге. Она служи у случаЈевима када се жел-п да се .цеки ид-сјтгоапстрактни иојам доведе до апсурда. Карикагура Је неумоллгви реалиста, ма IСОЛИ.КО оиа дсформиеала реалкп облик п њена Је похпуна ефикаеиост еааго оида када базкра на постојећим чшвриидама и облицима ствирности. Ако предметом еатире учшшмо рсалне особипе неке личности сатира ћс деловати. Ако, међутим, ИЗМИРЛIШО ствари коЈв са личношћу ис.маЈу психолошке и фиоиологоке везе, оиа пеће ~упалитн“. V стааралачком раду Мцлор-ада Ћприћв., у неким карикатурама, осећа се »ра.ћање ва реалистичке облике у цргежу. У љеговом уметничком раду, тгарсд свега тогп, кма. Е-елшсих стваралачких могућчтостп. Међу најдуховитије ствари па изложби спадају његове карикатуре ..Плаиетопд", „Оолфеђо“ и „ХиЈека. обична“. Потиупл коптрает Ћприћу је затребачки карикатуриста Нвес, који Је, за разлику од Ћирпћсве гротескносги, миран, сталожец уметннк-графичар. Тшрнћ шма више духа Ивес више уметничве кул туре и укуса. Ои стилизује, а.лп у тој стилизациЈи он уме да из реалннх облика извуче и п-одвуче оно нтто Је каракте-риоти-чно. Пример чпетс лтптје, цростудиравог цртежа и изврсие графпчке композициЈе Јесте карикатура ..Аргуме-п-тн др Грубера 11 , „Миетер Долар решава амерички проблем" и остале које су скоро па истоЈ уметиђчкој виснни. Милош ВушковиГ, карикаттриета, старнЈе геиврлдиЈе, иаложио је свага четири рада. И>егова к. оикатура „Два дедажа којп Јв исго тажо повеоан духовитом идејом, пример је одлнчнс карикатуре. Оп ое одлвкује чпстоћом израде иако ст-ллно лебдн шмеђу стилЈгзованости и реализма. Вндте ' Д.уховита у идеји него у дртсжу је карпкатура „Јуче и да-нас“. Иван Лучев Јо Један од оннх карикатуриота чија Је преову-пациЈа више у графичкој нзроди иего у изеЈн ПЈртежа, Оп јс, поред Ивеса п Михелпћа, јелан од паЈбол,пх графичара н-а овоЈ изложби. ГБегова деформациЈа је често шаблоиека к има више двкоративни нето психолошгси смтгсао. Гнажна архитектолпка кочнозиције и духовита подела црво-бело једно је од графи.чких преимућстава тога нртача, Као иде Јан као цртеж пајбоља ље.гова етвар на изложби Је „Л’а.р пур л’ар“ и „Ко то лута ца моЈ пенџер тако“. И код загребачког карикатуристс Оиколе Муцавца. одличног илуотратора. оеећа се лепа графпчва култура, пако Јо тај тра.фичћт момонат подређеп каритгатури. То се иарочито ветдп у делу ~СитуацпЈа“ где су чвето уметничка композициЈа црно-белог коитраста 'иа истој уметнпчкој впспнп са карикатуралтшм моментом. Израз лпцл онога. попа и папо ода.Ју споеобност Муцавиа да тачно уоч.и пеихолошки карактер личностп. Оеизибилни импреспоиистпчки пртеж младог Владе Кристла. маколико да Је уметпички занпмлшз, инЈо допт.пч ла јасно изразн пдеЈу варикатуре. У његовим радовима се ие осећа измсђу цртежа. н текста унутрашња повезанрст, што је наЈглавниш услов добре политичке тсарикатуре. У том стплу пајболш му је т»а-т ..ХегенФсдк". Вшпе пастојаља да графицки кошгреттечуЈе еттоју карикатуралну. глмисао видгемо вод Једног од наЈмлађпх Ивава Кушанића. Он Је у карпкатури. као и у илустрациЈама које псшремеио ради, ноказао много талеита за ту врстуч лпковне уметности.

Сабахадин Хоџић одваја се уметиичким стилом 8 хумором од осталих.' Он кегује чтгсту, готоко иедантну линију, са оштром псгихол-ошком карактериаацијом у фином цртежу („Корушка рај иацнста"). ■ До»- је, у 'карн.катури „Двследнп автивиста“ п.егоп х:» мор благ, у одличн-О’. духовитоЈ композииијп „Веза Па.рич Мадрпд" сатиричап а у „Из »е-мље демократскпх олабода 1 * еа.рКастпча«. За разлпку од мвогпх умепшчкп нсбрижљиђих, готово ал.кавпх радоза, пријатно делује уметничка дотер-аноет тпетовнх цртежа. Једа-и ол пајдарорлгти,;нх млаНих кзлагача са највшпе смиела аа чисту карикатуру, весумњс је Босана.д Зулфикар Џумхур. Он је хт т гпафнчкоЈ и каппкатуралној вомпоапцији наразптп ' ћак тг.тпепмие пхноле са и.еигтм патосом п театралвоитћу. Иако без довол.по искусгпва. код тг.сга се всћ сада. примећуЈе Дар вапажаша у карактеризадијн копкреттшх личиосттт, дотс п ои у тгзЈШШл.е инм лшшм» иомало прелазн у гроте•оку. као папртшер у карикатури „Последљо, ннструкците“. Нвђутим. кари-катура „Суд у Пиркбсргу“, пзврсва као-гф' теж и вао ндеја, врло Је карактернетична за овога младог умстнгпка. Вилнм ЧрриН је чнет клрикатуристд без карочитхнх графичтм-уметничтшх нреокупапија. Код шега јв цртеж тачко у слулЈбп п.етопе еатирнЧк-В замиглл као такве. ПаЈбољи. су м.у радови к&ро.кату« ре „Херстове патке“ и »Фрадавова полптмоттархија“. Ђорђе Лобачев. до«;та. вешт илустратор, иалоашо је свега један рад који је -иањс каракггетшмиичлп од радова у стплу лвтографије коЈе емо вилсли публиковане у диевиим лкстовнма. Лпаган .Савнћ, младп ка-тт::атугшета „Ј',ежа“. чцЈп Је умотнпчтг.и тгут. по садагмш o"тваррл»им.» тошко о тредигп. Јер је још чУ'век у траасегву саога израза, ткшеђу одаалог, изложио Је олдтгчну хгарикатуру „Оп зна свој иут“‘н духовити „Кбрушки дп'алот“. Прнјатно изпенађуЈе Милород Пешић са своЈпм чтгсто и духопнто комгтоновлштм цртсжпма „Под удартгима истикп", „Господип Тпуман репродуктишш умеТштв" и „Коло, коло наоколо**. Ото Рајзингер одајс 'доброг цртача код кога се мешаЈу сзикар-скп н карикатуриотички елементи, као у пртсжу „Преузмп сад, кормило, ујка Га-ме“ док Је одличаи ттоимер чисте карикатуре „Де Гол чуиа Фраттцуску“. Дееа Ловаповић-Глишић. јвдина која Је покушала да оствари пртшер карпкатуре домаћ« реагпттЈе у типовхГма тавог.ваштх фрај-ера, ‘Квнски тшт м.таде дв,ме, који стално провлачи вроз своје карикатуре, несумњцво Је утпео. док мутпкарпе са истих цртежа. не бнсмо жогди цретголпати- на ворзоу. Значи, тшЈе ловољно ове, бесумње ка.рактеристичие, типове посматрала. У тпоном етилу најббља Је карикатура „П. они говорс еиглескп“. Душаи Ловановић покутпава л,а у вариватури претставп „гужву", алп 'тоЈ пн-аче духовитој 'коштозиппЈп »елостајо убедл.пвост добр«о, оттаженчх конкреттшх типова ш наше ередште. Вез т-ота недостадка карнкатурл „Веогпадске тихе поћп“ била бп сасвим добра. Много успелију карикзтуру у жаиру компликопане композипиЈе еа јгното личности п политпчве спмболике лао Је мла лл оагреб.ачкн карикатуриста Папич. коЈц је лзмеђу бсталог. кзложио двл извпспа примеркл те врстс кашткатгре ..Стигао Је главнтт купад" в „Циркус Империlал“. као тт духовиту конетрут;ттају „Права љубав прелази све оквнре". Ове каттикатура сведоче о великој зшвентивно-сти овога младог уцетника.

Заоебно место на иаложби заузимаЈу

Ра д младот хрватског карикахуристе Ивана Кутаан»lж

Глобопннк и Франце Михелич коЈи »т изложили листоие из својих графичкжх мапа коЈе су, ако се не вара-мо, иј"6ливоване • још ;;а време рата иа ослснбођвној територнјн. То су маЈсторски др®о> ре Т1 иојн еу колпко високо уметкичк*. Толико отптри прпкалп моралне наказностп фаппгста и њихових слуга. Вилим Гвећи.аг,'. познати оагребачжж сликар-графи'lар. којп св пначе и» бквт ка-рпкатуром у ужем емислу речи, иаложио Је евечд Један ц,ртеж. Попонић, Павловић, ХарамнЈа н Хапић, засгупл.елтп су еамо са по јед-иим- ралоц па овој взложби. Оцспу о радоштма штсца овпх редова, остав л. ам о д р јти ма.

Пјер КрижаниК

Са изложбе југословенске карикатуре: „Нова сфинга у Египту”

ПРВУ ИЗЛОЖБУ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КАРИКАТУРЕ РАЗГЛЕДАЛО ЈЕ ПРЕКО ДЕСЕТ ХИЉАДА ПОСЕТИЛАЦА

Данас јс последњи дан изложбе југословекске карикатуре у Умстничко« павиљону на Малом Калемегдану. 3* три недеље трајања, кроз изложбу јв прошло преко десет хиљада посетилаца. Колективне посете биле су нарочито бројне. Међу првима изложбу су разгледале делегације из целе земље ћа на првомајској прослави. Омладина је у великом броју разгледала радове наших најистакнутијих карикатурнста. Око трндесет ђачких група из унутрашњости прошло је кроз Уметнички павиљои н« Малом Калемегдану. Били су то учеиици гимназија, учнтељских гаколл и трговачких академија са Космета, и» Скопља, Сарајева, Пирота, Титовог Ужица, Борова. Винковаца. Царнброда» учекици бугарске трговачке лкадемијв из Пловдква. Ђапн београдских школа били су исто тако чести гости на изложби југословенских кариквтурнста. Преко двадесет група н» гимиазија, учитељских, занатских школа ■ са разиих курсева из Београда разгледало је изложбу. Комитет за културу и уметност владе ФНРЈ откупио је радове ових сликара-излагача; Милоша ВушковнКа, Ивеса. Пјера КрижаниКа, Владс Кристла. Ивана Лучева, Франца Михелича, Милорада ЋирнКа. Сабахаднна Хоџића и Зулфикара Џумхура. Сутра- после затвараља, радови иа« ших карикатуриста биКе пренесенн у Загреб, где ће исто тако битн прирв* ђена излоагба југословснске карикатуре. а после извесног времсна она Ке св отворити у Љубљанн.

САВЕТОВАЊЕ НАЈВИШИХ РУКОВОДИЛАЦА НАШЕ ПРОСВЕТЕ

Израда наставног програма одговоран задатак педагога у борби за бољи квалитет наставе и општег образовања наше средњошколске омладине

У .гостпвку рала Оавезне коифереицпје о средњвм ошитеобцазовшш школама, најој приеуствују «нај виши просв«Т|Шl руководиоци шггапе земље, јуче пре подне Иван Гуштк, лпсиектор Мнпистарства проевете Н? Хрватске, прочитао је реферат „Настаппи плановп и пррграми гаашпх гп\пмзи|а“. У реферату се иарочипо истпче слелеће: „Полазпа лачка за репгав ш.е питања који ће се предмети учити у иашим гимп-азијама. какво обрацовоње треба да дају ваше гимпазпје, треба да буде напга данашшг стварност, кретање иашет општег друштвепог и економског раввоја. У наставн гнмназнја бпће заступљени следећп предмели: матерњи језцк, цускп језик, еотлеокн, помачки плтт францусЕп језик. нсторија, латински језлк, Устав ФНРЈ, геог-ра-

фија, прнродопис, гоологија са мпне ратлгијом, математша, Фплика, хемн Ја., фплозскЈгија, цртање, певање и фпскултура, Клаепчпв ги\пгозиј> којпх ће бити бар по јелна у свакој иародаој републици, лобиће нови лух и салржигау. Прплишм еаставл>ања иових програма треба корпстити лосалашњч нскуства, а она говоре о прегаатрцаностц проррама грађом. што иле па шгету киалнтетз наставе и знања. Зато треба опровести скраћнвање ®а ставног нротрама на разумну меру. Пет вцшнх ралрела не предвиђа се зато да би се натрпало у програме гато више грађе, гаего да се грађа мо жс пхто бо-љ« разрадитп, увежбатп и утврдити, тко д» ученипи нзиђу и-з пмиазије га оолидннм онптгм обра зовањем.

Грађу прогрзма требл од&бнратк тажо ла ша олговара узрасгу учеппка, сна.зи њешвог схватања. Наставнш програми требв. да воде р*ачугаа п о политехпичко-м одгоју наше омладине". Између осталог, у ре4'СРату се нарачито нодвлачн да рад на изра.ди иаставшог програма треба да буде важап. одговораш задатак нашнх стручњака недагога у борби аа бољп квалптст гааставе и ошптег обра-зовања папте ередњошколске омладние. У ноподпевпам делу копфегњпиије пастала је дискуспја о ирочитаном реферату. У току дискуенје пзносепи су значајпи нредлозн лекнх просветни х руковолилапа »а састав што бољих ниставннх планова к праграlма у тгашп.м средњнм школама. КонференциЈ* наставља дааас рад,

ПОЛИТИКА. 20 мај 1948