Arhiv UNS — Kultura

127. Војник циганин, стајаше ноћу на стражи, и по војинчком закону, рекао је сваком који бн туда пролазио : „Стој! Ко си!“ Сваки му је одговорио : „Добар пријатељ!“ Циганин отиде код обрштара свог и рече: „Господине! Будући да су сш они добри пријатељи, кога год запитам, ни један ]ош казао ннје, да |е непријатељ, то дакле није иужно да ја стојим на стражи**.

128. Послао господар слугу циганина у башту да копа, и рече : „Сад ћу и ја доћи“. Циганин копајући умори се, а и врућина је јака била, завуче се у лад и заспи. Дође господар тражи циганина, но нигде га наћи није могао. Најпосле пође к воћњаку, где га нађе да спава. Гурие га с ногом говорећи му: „Ах проклета бадаваџио, тако ли се ради, не заслужујеш да те сунце греје“. Циганин устане и рече: „Та за то сам и легао у хлад, да ме сунце не греје“.

129. Циганин некн цепао дрва код једног спахије, удари један пут тако јако сикиром у пањ да ни с највећом муком ннје могао извадити, те почне псовати. Спахија пушећи на прозору внкне; „Море цнганине што ти тако псујеш ?“ А цнганин му одговори: „Та ко до врага не би псовао, гром у такву сикиру ударио, која се у сред лета тако јако у дрвету замрзне, да је нико извући не може“.

139. На вешала осуђеи циганин војник, замоли џелата, да га само не мучи. Ја ћу се, одговори овај, трудити како најбоље знам. Али ти напред кажем, да још никога обесио нисам. Циганин му на то рече: „И ја ти кажем, да још никад обешен био нисам“. Тек што му џелат баци штрањку на врат, а овај ти се почне бацакати и отимати. Џелат, не разумевајући занат свој, паде циганин, већ пола угушен на земљу, где помоћу присутних људи к’ себн дође, и добије пардон.

131. Неком циганину умре отац. Дође у по иоћи свештенику и замоли да му оца пречести. Али је тако лагано на врати свештеннкови лупао, да овај једва после три сахата чује. Свештеник: „Ти већ сигурно давно куцаш?“ Циганин : „Од по ноћи !“ Свештеник: „Еј мој синко ! А што боље лупао ниси?“ Циганин: „Та нисам хтео да се из сна тргнете“. Свештеник : „Говори дакле шта хоћеш ? Ци-

47