Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

ОБРЕНОВАЦ КРОЗ ИСТОРИЈУ

„Срећан бејах, те од гебе, изворе д&на мојих, примих прво упућење у књизи и у свакој доброј науци". (Милан Б. Милићевић)

Прво насеље (римско) које је имало карактер грала, звало се Палес или Палус. Ово име могло је добити rso ббгињи Палес, која је ужииала велико поштавање с друге стоане Саве, у Панонији, као заттитница сна те и радости. Међутим, могуће је да је Палеж до био име по кол>у (палус) на коме су куће подизане, јер је овај коа) одвајкада био мочваран. За време зеже сеобе наоода, римско насел>е ie порушено и опл>ачкано да би око њега почеле Аа ничу римско-варварске насеобине (Бело по-

л>е, Рвати и др.), *а од IX века и насела словенско*белобрдске културе. За владе Драгутина Неиањића мало насел>е на атару Обреновца, заједно са целим тим крајем до Колубаре, припадало је манастиру Грабовац (Мојсиње). За време Турака у ње му оу, природио, живели Тјаоци који cv оултану плаћа.\и закуп за земл>у са леве стране Колубаре. Од почетка XVIII века Палеж је био село на левој обали Колубаре и од тада се ово населе може историјоки пратити.

Тада је, наиме, био насел>ен српоким земл>ораАницима и турским занатлијамћ и трговцима. За време аустријске администрације Палеж постаје окружно место u има под собом 73 села. Тада је био углавном насел>ен Немцима, Мађаоима и Јеврејима, који су mv дали име Цвајбрикен (на два моста, тј. на две реке) После Београдоког утовооа Аустријанци су напустили Палеж да би се у њега опет вратили Турци, који су у н>ему остали све до 1815. када cv га зРпалили и до темеља порушили устаници кнеза Милоша Обреновића. Претеча Обреновца. нови Палеж, почео је да се гради од данашњег вашаришта па све уз леву оба лу Тамнаве. Године 1824. Палеж је добио своју школу и цркву и тако постао варош. Обреновац је своје данашње име добио 1859; по Обреновићима који су исте године поново дошли на власт. С обзиром на своје стразегијско место (близина Београда, пруга до Вал>ева), Обреновац је у првом свегском рату претрпео тешка бомбардован>а од аустроугарске војске. На терену овога града водила се и историlска

колубарска бптка у ko]oi је важну улогу одиграо Обреновачки одред. Y другом светском рату, 26. јула 1941. годиие V селу Трстениди извршено је овечано полагањс заклетве Прве посавске партизанске чете. Овом чину приоуствовао је тада и члан Централног комитета КПЈ, члан Главног штаба за Србију и касније народни херој Филип Кљајић. Ова чета је убрзо ггре* расла у Посавски партнзански одред који је, због стадног прилива бораца, 22. септембра прерастао V Први посавсшг батаљон са четири чете. Командант је био Коча Попо вић а политмчки комесар Влада Аксентпјевић, Посавски партизани во дили су огорчене борбе са Немцима и домаћим издајницима, како у По савини тако и широм земл>е, и многи од њих дали су своје за ослобођење. Аа би загтлашио и посавоке партизане и посав ски народ, напријател> ;е вршио схрел>ања (у Дражевцу), пал>ења села (Ске ла) и вешања истакнутик руководилаца (Влада Аксентијеаић, Буда Давидовић). А.\и пут Слободе нико није могао да заустави. (ПОДАЦИ УЗЕТИ ИЗ КЊИГЕ „ОБРЕНОВАЦ И ОКОЛИНА”)

ГЛАВНА УЛИЦА ОБРЕНОВЦА ПРЕД ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

ЂАЦИ И ПЕСМЕ

Учитед>нца Јелена Младеновић радила је V нашој школи од 1947. године до пензионисања. Поред свог рада у учионици активно је радила у пионирској и омладинској организацији, предавала на аналфабетском течају и држала читалачке кружоке. Као вредан и цењен просветни радника никада није имала довол>но слободног време на. А када би се то ипак десило, затварала се у своју собу и писала стихове. Њене три свеске песама представл>ају три деценије дру говања с поезијом.

КРОЗ СЛОБОДУ

И на ме се осмехнула срећа, u мени се octedpuaa нада. Ауша моја никад не 6u већа: Срце живо више ми не страда. Што ја стварах, сада се оствари, а што хтедох жеља није више. Сад сам срећна, живот ми\подари у слободи да ми перо пише. Слатко слушам миле речи: „Друже, сестро, мајко, оне, мили роде“. Место трња сад цветају руже у пурпуру... у знаку слободе. А ниткови нека сада нују: Да једнакост, и братство, и слога славну, вечну, будућност нам кују сатирући душманина злога Уста страхом не шапућу више, перо лети по хартији белој, а фашизам нек се навек збрише у слободној домовини целој.

ЈЕЛЕНА МЛАДЕНОВШI

13