Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

ИЗ ПРОШЛОСТИ КРАЉЕВА

Окупатор је 14. априла 1941. године у подне ушао у Нраљево. Настало је пушиарање у пошти Нраљево, где је погинуо један официр, службеник поште и један Немац. Немачка војска је била обучена у црне униформе. Понашали су се бахатно, пили су и славили су победу. Прикупљали су ратни плен и кратко су се задржали у Нраљеву. Нрајем априла 1941. године Краљево је било велики немачки војни логор. Немци су се враћали са југа са неколико мотаризованих дивизија. Насарна код железничке станице постала ie логор за заробљене југословенске војниие. У мају месецу дошло је до једне велике експлозије у основној школи у центру града, тамо где је сада Скупштина општине. Било ie ту склониште заплењених артиљеријских граната. Нечијом акцијом или нехатом дошло ie до ове експлозије, где је било и мртвих. Одмах по окупацији града Окружни комитет КПЈ на челу са Бором Стефановгићем почињу са припремама за давање отпора скупатору. Стварање партизанског одреда „Јово Нурсула“ на Гочу није дошло случајно, већ организовано, припремљено идеолошки и материјално. Овај одред је створен одмах после про гласа ЦН КПЈ од 4. јула, на Гочу. Први командант је био Павле Јакшић, професор, а политички комесар Миро Драгишић, радник Фабрике вагона. за заменика команданта ]е био изабран Велимир Радичевић, адвокат, а за заменика полити чког комесара Момо Петровић Тршо, за интенданта Живан Чукулић, радник, а за везе је био задужен Гвозден Пауновић. Само :је прошло месец да на окупације и већ је пала прва жртва окупатора. Радник Флегер, који је у пијаном стању узвикивао пароле против Немаца био је стрељан на улици. Нешто касније Немци су убили и опљачкали два радника Петра Васиљевића и Владимира Ристића. Првих дана месеца јуна НПЈ је имала у Нраљеву 65 чланова и око 250 скојеваца. веће саветовање партијске ор— 18. јуна одржано је прво веће саветовање партијске организације У Рибници у кући Ночовића. Овом састанку присуствовао је и Мирко Томоћ, члан ЦН НПС. 22. јуна 1941. године фашистичка Немачка је напала на СССР Ово је изазвало велико узбуђење у народу. Сматрало се да ije дошао погодан тренутак за обрачун са фашизмом у Европи, па и са окупацијом Југославије. 23. јуна окупатор ie у Нраљеву почео хапшење комуниста. Било је ухапшено 33 Нраљевчана, од којих је било 11 комуниста и 7 чланова СНОЈ.

Сви остали комунисти склонили су се у околна села и на Гоч. Прва партизанска диверзантска акција изведена је у Ратини 13. јула. 18. јула 1941. године било је стрељање првих похапшених комуниста из Нраљева. Стрељани су: Душан Петровић, Дра го Стефановић и Слободан Луковић. Најсмелија партизанска ак ција изведена је 14/15. VMI 1941. године на железничкој станици када је група железничара извела два вагона кроз тунел узаног колосека према Адранима. У једном вагону било је оружје и муниција, а у другом вагону било је брашно. 21/22. VIII група чланова СНОЈ-а запалила је стовариште сена код аеродрома, те исте но ћи у у Адранима јее извршена диверзија на прузи, тако што је исклизнула локомотива и два вагона. Следеће ноћи 23/24. VIII уследиле су прве веће ору-

н Ј .ане аицшје око Нраљева. Нападнут је мост на Ибру и Морави. На ибарски мост нападао је одред од 13 партизана под командом Велимира Радичевића и Момчила Петровића. У овој акцији пала је и прва жртва краљевачког партизанског одреда, пекарски радник Цветко Стојановић. Напад на камиџороки мост извјршило ie 28 пар тизана под командом Павла Јакшића и Мира Драгишића. За обе ове акције краљевачки партизански одред добио је похвалу од Главног штаба НОП-а, која је објављена 5. септембра 1941. године у билтену број 5. То је била прва похвала коју је изрекао Главни штаб у народноослободилачкој борби. 27. године на Гочу је извршена смотра партизанског одреда. Партизани су положили заклетву и извршена је реор ганизација одреда. Створено је четири чете: Прва Гочка „Мирко Луковић“, команднр ije био Милан Симовић, а политички комесар Момчило Петровић; друга чибуковачка чета под командом Миодрага Јевремовића и Жике Јовановића; трећа прекоморавска чета, касније названа чибуковачка чета под командом Радована Милошевића

и Саве Вајића; четврта драгоси њачка чета под вомандом Радована Павловића и Рада Вилотијевића. Усворо је образована и пета крушевачка чета под командом Милисава Ђуровића, а затим Живана Маричића и Момчила Дугалића. Тих дана Момчило Петровић, по задатку штаба, саставио је стихове чувене краљевачке партизанске песме. У августу месецу од стране покрајинског номитета ИП у одред је упућен Др Гојко Николић, шпански борац који је организовао санитетску службу. 30. !Х ослобођено је Ушће, а 1. октобра Врњачка Бања. Краљево је 1941. године било још под влашћу окупатора и велики немачки логор, где се налазило око 4.000 добро наоружаних Немаца. Били су повучени војни гарнизони из Ужи ца, Чачка и Горњег Милановца. 26. септембра 1941. године ватрогасна музика, испред Не, маца, отишла је комплетна у партизане на Гоч, пролазећи поред. стражара свирајући маршеве. 1. октобра 1941. годшне по чела је опсада Краљева од стране партизанског одреда »Јово Нурсула« и чачанског одреда »Др Драгиша Мишовић«. —• 7. октобра дејствовала ie партизанска артиљерија са Ружића брда. од 10 13. октобра извр шена су четири напада на Нраљево. Дошло је до издаје од стране четника и Нраљево није било ослобоћено. 13. октобра на реци Попини, код Врњачке Бање, сукобио се један одред партизана са Немцима, где су сви изгинули. Од 14 20. октобра 1941. године Немци су стрељали око 6000 грађана Нраљева у знак одмазде за устанак и изгинуле Немце око Нраљева. То је прва акција немачке казне не експедиције у Југославији. Одмах после стрељања у Нраљеву и Нрагујевцу немачки окупатор преузиlма осћанзиву против партизанских одреда и Врховног штаба у циљу ликвидирања слободне територије и уништења главних партизанских снага у Западној Србији. Партизани се повлаче. Мања борба вођења је у Мусиној Реци 2 дана. Правац повлачења била је

планина Чемерно и Јелица у правцу Санџана. НонЋрареволуција домаћи издајници бацили су се да уни ште све што ie припадало рево луцији. Обрачун је био безпоштедан. Снаге непријатеља су биле веће. Главне снаге краљевачког партизанског одреда »Јово Курсула« пребациле су се у Санџак и задржале се у селу Косатици. Ту их је друг Тито сачекао и водио разговор. Тада ie Тито краљевачким партизанима летерске бригаде. Краљевачии партизански одред »Јово Куроула« 22. децембра 1941. године, код формира ња Прве пролетерске бригаде ушао је у њен састав као IV краљевачки батаљон, заједно са коlпаоничк I им одредом »Тодор Милићевић«. Четврти краљевачки батаљон Прве пролетероке бригаде имао ie тада 190 бораца, од тога 124 радника, 16 сељака, 50 ђака и интелектуалаца. Од оружја су имали 177 пушака, 2 митраљеза, 5 пушкомитраљеза, 22 пиштоља, 206 ручних бомби и 28.405 метака. Четврти краљевачки батаљон имао је следеће руководство; Павле Јакшић, командант, Мом чило Петровић, заменик команданта, Милан Симовић, политички комесар, Миле Павићевић, заменик политичког комесара, Касније 1942. године команданг је био Живан Маричић, а даље Јагош Жарић, Радослав Маричић и Мишо Брезак. На дужности политичког комесара били су касније Драгиша Ивановић, Блапоје Богавац, Јово Шаренац, Душан Нарић, Бранислав Божовић, Јован Ћемиловнћ. Приликом формирања б!ригаде краљевачки партизани су имали 35 чланова НПЈ и 41 члана батаљон ie имао 100 чланова СНОЈа, а крајем 1943. године НПЈ. Чртврти краљевачки батаљон већ 23. децембра положио је свој први пролетерски испит. код места Рудо у селу Гаочић дошло је до сукоба са Италијанима, кој-и је трајао два сата, где је непријатељ био разбијен, а у тој борби погинуо је и Новица Јолић из Рибнице, чије име носи наш Пионирски одред. Анђелковић Т, Урош

СЕЋАЊЕ НА ДЕЦУ ДОМА РАТНЕ СИРОЧАДИ У МАТАРУШКОЈ БАЊИ

У недељу, 12. октобра, у летњај башти хотела „Ј|упославија“ у Матарушиој Бањи, евоц/и|ра!не су успомене на живот деце у Дем|у, и о/држани први оуорети пиа:-ии|ра краљевачке општиlне. Оуорет пионира и „до маца“ улепшан је програмом, а и n:pnqycTßOiM мнопих Матаружаlна. Оусрету је приlС(уствоао и друг Душан Аврамов, некада ушравчив Дома ратне оирочади у Матарушкој Бањи. Он је прlирутне упознао са живоtoim и радом деце у Матарушком Дом|у ратне оирочади: (Наставак на 14. стр.)

13

»3 р А и« it it it 'k