Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

пише срцем

МАЛА ПТИЦА

Птица моја мала без оца остала. Птица моја мала без мајке остала. Птица моја мала! Иснред моје куће она ми црвкуће u тугу мн своју шапуће. Птица моја мала! Драган Ђурђевић, VI-5

ПАРТИЗАН

Партизан-борац кроз шуму иде, опрезно корача да га непријатељи не виде. Корача тихо ,нечујно кроз шуму непријатељ му је стално на уму. Пушка у руци стоји чврсто, не смета ни ноћна тмина, та пушка је страх и тренет непријатељима. Миодраг Радановић, VI-3

Наше бриге

Прошао је летњи одмор нема више нраве игре, Све нас сада школа чека настале судјанке бриге Миленко Тарлановић, 111-5

Тужан пријатељ

Мој драги пријатељ цврчак сад тужну песму пева, стао је на чолупан крчаг и о прошлости снева. Тледам га тужно, немоћно, суза из ока његова кану, у грудима осетих да жар наде у срцу моме плану. Помоћи hy ти мој свирачу, noMohu ти нада моја, нека дође крај плачу јер ме нече суза твоја. Мирослава Павловић VIII-3

ШКОЛСКО ЗВОНО

Школско звоно опет з'две ученике старе, но epf Зове разне Цакег трећаке, првакс. ,, У* За школу књиге снремај, Оловку u гуму купи, Иди ,ал’ не дремај Sy старој ђач%:ој клуни. Савкица Грандић, VII-1

ВРАПЧИЂ

У колевци мекој, наш врапчић снива, У кљуну му мајка бубице доноси скунљајући нољем no јутарњој роси. Цвркутао врапчик hujy! hujy! hu! као да нам каже: „Помозите ми“. 'Али једног дана, мајка није дошла. Зашто није знао, плакао је epannuh, т ужно цвркутао. Два дана се врапчев тужни гласић чуо т pehu дан је вранчић угинуо. Драга Петричић, V-2

Ловац Пеђа

У лов је кргнуо, један мали Пеђа. Обесио пушку, на нејака леђа. Желео би и он, да улови зеца, али снаге нема, јер му нога клеца. Због тога га Микула, ставио на леђа, на се целим путем, смешка „лоеац и Пеђа. Драгана Тарланввић, V-5

Звонце

SilLHhi школско звоно звони на сав глас. Пожурите децо, ночео је час. Звони звоно: звон, звон, звон! нојурише ђаци, сваки месту свом. Весна Мваиишевић, VII-2

Септембар 1976.

„ПРВИ КОРАК“

9