Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

MUMINOVA NAJTEŽA NADNICA

N1 PRED CEVIMA PODIVUALIH FAŠISTA MUMIN LOVIĆ SE NIJE DVDUMIO - ВОУЕ I SMRT NEGO KUKAVIČKO IZDAJSTVO

Mislio- je Muho Lović-Mumin iz Dubrave da dobro i srećno živi ako je kao i-mnogi njegovi suseljani dobio. priliku da zaradi koju šuku žita' na bogatim imanjima švapskib kulaka koji sa Austrijom zaposednuše begluke, Radio je on i u susednom selu, ne mnogo bogatom, gde su se nji vice otimale od močvara. Dolazio je tu kad je trebalo da se pomogne. Kad dođe rat 1941, godine, pođe sve naopako. Übija se, pali, Ijudi mobilišu. Iznikoše žice. Svu da nesigumost i nemir. Mnogi Iju đi sa oružjem pođoše na Kozaru koja se nije predavala. I Mumin je znao za skrivene puške u gajevima. Cutao je kad

bi neprijatelj pitao za skriveno oružje, a progovorio bi kada su ond što *odlaze na Kozaru želeli da ga se domognu. Jednog trenut ka je i sam odlučio: on će biti jedna od veza između žicama oko vanih sela od Save ka planini i slobodne Kozare. Neprijatelju je bilo sumnjivo kako to da parlizani uspešno sarađuju kad su po njihovom mišIjenju potpuno odsečeni jer Lijevče su tih dana zaposele elitne nemačke trupe koje su se ovde odmarale pripremajući se za nove ofanzive. Bilo je toplo letnje jutro. Vreme okopavanja kukuruza. Sa motikom preko ramena uputio se Mumin Petrovoj kući. Po-

red živica i Ijeskara za čas je bio u dobro poznatom đvorištu. Doče ka ga vojska: pretražuju staje, kuću, bajonetima probadaju stogove slame i sena. Traže skrovišta. Stari Petar sav krvav stoji okružen vojnicima koji drže puške na gotovs. Stigla ptičica! Znali smo da kurir mora uskoro da dođe... Go v°ri, gde su? Gde su njegovi sinovi-banditi pitao je Nemac folksdočjer pokazujući na starca. Sve vas treba pobiti, spaliti, da vam se seme zatre! pretio je i psovao dok mu jedan vojnik ne priđe ,i reče da ništa nisu pronašli kod Mumina. Vežite ga za ono drvo i streIjajte! Za tili čas Mumin je bio čvrsto vezan za onaj isti jasen u čijoj se hladovini toliko puta оДтагао sa domaćinom pričajući o boljim danimn. Onako vezanom pristupi mu Svaba, pa nešto blaže poče: Vidiš li ovu kuću, njive i ove šume? Sve to može biti tvoje ako kažeš gde su Gojko i braća. U protivnom, čeka te metak. Ne znam ja ništa o tome. Došao sam kopati, hleba deci da zaradim, a u politiku se ne razumem, niti znam gde je ko i kuda ide. Übiti! dreknu razbesneli Svaba. Da zapamti kada se su

ИГРАЧКА ЗА СПРЕТНЕ ДЕЧАКЕ

Филип Јохап Pajc (1834—1874 ) немачки проналазач који је пр ви изулео телефон » али његов проналазак облику <какогаје онза мислио пикада није ушао у прОктичну примену. Усавршивши те лефон слава је припа ла Белу.

Уске уличице и шиљати кровови. Мостови од; тесаног камена преко речицеГкоја се тромо провлачи испод н»ик. То је Гелкаузбн, мали немач ки грашић у коме се родио про налазач телефона Филип Рајс у мрачној собици једне пекаре 1-834. 'године. Ту је овај дечак, оставши рано без родитеља, доживео тешке тренутке свог детин»сша. Касније се tteгово страдање «аставља када га рођаци шаљу у сиротиште у Франкфур где мали Филип по стаје слуга у продавници боја. Бескрајно дуго му је требало док је своје рођаке убедио да му одобре посећиван»е франк-

фуртског Научног института jep je, како je тада гаворио, же лео да постане учитељ. И успео је. Са двадесет четири године постао је. учитељ школе у Фридриходорфу. Могао је да се посвети својој љубави која се звала техника. Једна напуштена кућица у школском дворишту „која је

била толико јака па сам се пла шио да ће се срушити ако јаче кинем“ како је шалећи се говорио Рајс, постала је н»егова лабораторија а самим тим и место где се родио један од нај ввћих изума савременог с ета. „Успело ми је писао је касније Рајс да направим апарат који омогућава да се оасвим јасно и разговетно прикаже функција слушних органа. Тим апаратом he се На било коју удал»еност моћи помоћу галванске струје да репродуку ју тонови свих врста. Тај сам апарат назвао телефон". Приликом израде апарата Рајс је ;пошао од оазшња да прво треба проучити функцију људског уха пре него што се лати мгосла да створи апарат за пренос тонова. Зато је његов апарат, направљен од дрвета, тачно изведен према људском уху: има чекић, наковањ и буб ну опну као и људско ухо, а уместо житца има жице кроз које пролази електрична струја. Када је таква два дрвена уха опојио преко електричне бате-