Arhiv UNS — Listovi stranaka

Земаљске кандидатске листе Народног фронта Србије

Земаљска кандидатска листа Народног фронта Србије Јаше М. Продановића за избор народних посланика за Скупштину народа са носиоцем Јашом М. Продановићем министром за Србију у влади ДФЈ из Београда и са следећим кандидатима: 1) кандидат ПРОДАНОВИЋ М. ЈАША, минстар за Срби|у из Београда заменик ГОЈКОВИЋ ВОЈИСЛАВ, генерал-мајор из Београда. 2) кандидат ПАВЛОВИЋ КОСАН, земљорадник из СтепоЈеваца заменик ЋОСИЋ Др ДРАГОМИР, инжењер агрономије из Београда. 3) каонидат БАБОВИЋ СПАСЕНИЈА, претседница АФЖ-а Југославије из Београда заминик ШВАБИЋ МИХАЈЛО, радник из Београда. 4) каонидат ВЛАЈКОВИЋ Др МИЛОРАД, секретар Народне скупштине Србије, из Београда заменик ДОДИЋ МИХАЈЛО, земл>орадник из Бојника. 5) кандидат САВИЋ КИРИЛО, професор Универзихета из Београда заменик ЖИВКОВИЋ ФИЛИП, земљорадник из Клисуре. 6) кандидат ВУКОСАВЉЕВИЋ СРЕТЕН, министар за колонизацију ДФЈ из Пријепоља заменик МАРИНКОВИЋ ЉУБИСАВ, земљорадник из Барајева. 7) кандидат Илић С. Драгољуб, адвокат из Београда заменик МАНОЈЛОВИЋ РАДМИЛА, домаћица из Шапца. 8) кандидат ПОПОВИЋ РАДОВАН, земљо радник из Вранића заменик ЖЕРАВЧИЋ МОМЧИЛО, доцент Универзитета из Београда. 9) кандидат СИМИЋ СТАНОЈЕ, амбасадор ДФЈ у САД из Београда заменик ЂОРЂЕВИЋ ДРАГОСЛАВ, радник из Смедеревске Паланке. 10) кандидат БЕЛИЋ Др АЛЕКСАНДАР, претседник Академије наука из Београда заменик ПЕТРОВИЂ Л>УБОМИР, адвокат из Шапца. 11) кандидат ПЕТРОНИЈЕВИЋ МИЛОШ, земљорадник из Атенице заменик РОСИЋ АЛЕКСАНДАР, земл>орадник из Рхија. 12) кандидат КРЏИЋ МИЛОВАН, судија Врховног суда Југославије из Београда заменик ЈЕЛИСАВЧИЋ ТРИША, трговац из Смедеревске Паланке. 13) кандидат ЗЛАТИЧАНИН РАДОМИР, инжешер из Београда заменик ТОДОРОВИЋ ВОЈИСЛАВ, адвокат из Крагујевца. 14) кандидат БОШКОВИЋ СТАНИСЛАВ, потпретседник владе Србије из Београда заменик СТОЈАНОВИЋ Др ВОЈА, лекар из Београда. 15) кандидат СТОЈАНОВИЋ БРАНА, земљорадник из Брежана заменик КЕДЕЉКОВИЋ РАЈА, пуковник из Крагујевца. 16) кандидат ПОПОВИЋ АНДРИЈА, адвонат из Београда заменик СТАМЕНКОВИЋ TOMA, хрговац из Крагујевца. 17) кандидат СТОЈСАВЉЕВИЋ Др БОГДАН, начелник Мин. просвете ДФЈ из Београда заменик БОГДАНОВИЋ Д, ЗОРА, домаћица из Београда. 18) кандидат ЈЕКИЋ Др УРОШ, министар народног здравља Србије из Београда заменик СИМИЋ Др САВА, помоћник минисгра народног здравља Србије из Београда. 19) кандидат СТОЈАНОВИЋ МИХАЈЛО Ђ., инжењер из Београда заменик ЗЕЧЕВИЋ РАДОМИР, трговац из Београда. 20) кандидат ФИЛИПОВИЋ СРЕТЕН, земљорадник из Трбушнице заменик БОГДАНОВИЋ МИЛАН, приватни чиновник из Београда. 21) кандидат ВИДИЋ ДОБРИВОЈЕ, секретар окружног одбора из Ужица заменик ГРКОВИЋ РАДОВАН, потпуковник из Чачка. 22) кандидат ЈОВАНОВИЋ ЂОРЂЕ, Лимар из Београда заменик БРЕТЛЕР МАКСО, приватни чиновник из Београда. 23) кандидат ЖИВАДИНОВИЋ БРАНА, трговац из Алексинца заменик ТАРЛАНОВИЋ СТОЈАДИН, земљорадник из Рибара (Мачва). 24) кандидат РАДОВИЋ ЂУРА, управник пољопривредне школе из Краљева заменик МИЛУТИНОВИЋ ДРАГОЉУБ, земљорадник из Струганика. 25) кандидат ТРИФУНОВИЋ МЛАДЕН, земљорадник из Крћевца заменик МРАТИНКОВИЋ АЛЕКСАНДАР, земљораднкк из Азање. Земаљска кандидатска листа Народног фронта Србије Др Синише Станковића за избор народних посланика за скупштину народа са носиоцем Др Синишом Станковићем претседником Народне скупштине Србије из Београда и следећим кандидатима 1) кандидат СТАНКОВИЋ Др СИНИША претседник Народне скупштине Србије из Београда заменик УРОШЕВИЋ СРЕДОЈЕ, пуковник командант П Пролетерске днвиз. из Чачка. 2) кандидат ТОДОРОВИЋ РАДОМИР, земљорадник из Дивостина заменик ТОПАЛОВИЋ СВЕТОЗАР, змељорадник из Липолиста. 3) кандидат МИТРОВИЋ МИТРА, министар просвете СрбиЈе из Београда замеаик РЕНОВЧЕВИЋ МИХАЈЛО, радник из Шапца. 4) кандидат ЦАРЕВИЋ МИЛОШ- министар правде Србије из Београда заменик ДАМЊАНОВИЋ СРЕТЕН, земљорадник из Луњевице. 5) кандидат ТОМИЋ АЛЕКСА, министар грађевина Србије из Београда заменик САВИЋ МИЛАН, штампар из Београда. 6) кандидат ПОПОВИЋ С. МИЛАН, главни секретар Земљорадничке странке из Београда заменик ИВКОВИЋ МИЛАН, земљорадник из Ждеглова. 7) кандкдат ПОПОВИЋ Др МИЛОШ, лекар из Београда заменг.к' СТЕФАНОВИЋ ДАНКА, сељанка из Пирота. 8) кандидат СМИЈБАНИЋ МИЛАИ, министар прљопривреде Србије из Београда I заменик САВОВИЋ МИОДРАГ, земљорадник из Радобуђа. 9) каонидат РАДОСАВЉЕВИЋ ДОБРИВОЈЕ, секрехар ИНО из Београда i iU МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛОСАВ, радник из Ваљева. * 10) кандидат ЈАКОВЉЕВИЋ Др СТЕВАН, ректор Универзитета из Београда / заменнк ТАСИЋ ДОБРА, из Врањске Бање. 11) кандидат ДИМИТРИЈЕВИЋ СПАСОЈЕ, земљорадник из Градца (Крагујевачки) SàMeHHK ПОПОВИЋ САВА, прехседник Нарбдног суда из Београда 12) кандидах ПЕТРОВИЋ НИНКО, помоћник Јавног хужиоца Југославије из Београда заменик СТАМЕНКОВИЋ АЛЕКСАНД/ Р, обућар из Београда. 13) кандидах ШЕЋЕРАГИЋ МУРАТ, члан верске комисије ЈугославиЈе из Београда заменик БОРИСАВЉЕВИЋ СТРАЈО, пр ехс. Окружног народног суда из Нове Вароши. 14) кандидах ИЛИЋ ПАВЛЕ, генерал-мајор из Београда заменик БАТАНОВИЋ МИЛОВАН, секретар окружног одбора из Шапца. 15) кандидах СКЕРЛИЋ ВЕЛИМИР, привахни чиновник из Београда заменик ТАДИЋ ЖИВОТА, земљорадник из Тополе. 16) кандидах СТОЈАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, схолар из Београда заменик ДРАГОВИЋ МИЛАН, адвоках из Београда. 17) кандидах МАНОЈЛОВИЋ РАДМИЛА, домаћица из Шапца заменик ЈОВИЋ ЧЕДОМИР, земљорадник и прехседник HO из НоћаЈа. 18) кандидах МИЛЕНКОВИЋ ДУШАН- земљорадник из Кусадка заменик МАЈСТОРОВИЋ ДРАГИША, из Дедојеваца (раљево). 19) кандидах ПЕРОВИЋ Др МИЛИВОЈЕ, минисхар индусхрије цз Београда заменик ЂОРЂЕВИЋ Т. МИЛОЈЕ, земљорадник из Шухаца. 20) кандидат НИКОЛИЋ ДРАГОМИР, схудент из Свођа заменик НЕДЕЉКОВИЋ РАДИСАВ земљорадник из Леушића (Ср. хаковски). 21) кандидах СТЕВЧИЋ Др ДУШАН, начелник одељења Мин. нар. здравља из Београда, заменик ТИЈАНИЋ КОСТА, из Семегњева. 22) кандидах МИЛОВАНОВИЋ АЛЕКСАНД АР, чиновник Мин. нндустр. Србије из Београда, заменик РАЈИЋ ЖИВКО, земљорадник из Врчина. 23) кандидах МИЛИЈАНОВИЋ СТАНИСЛАВ, новинар из Београда заменик ДИНИЋ ЛЕПОСАВА, инспектор Минисхарсхва саобраћаја из Београда. 24) кандидах ВЕЉКОВИЋ ЂОРЂЕ, земљорадник из Гњилана заменик ЖИРЖОВИЋ Др ВОЈИСЛАВ, лекар из Београда. 25) кандидах СТАНОЈЕВИЋ Др МИЛОРАД, похпрехседник среског ИН из Смедерева. замешш ПИШЧЕВИЋ A. ЈОВАН, чиновник Минисхарства финансиЈа из Београда.

Кандидације Југословенске странке на Савезној листи за Уставотворну скупштину

ГРАД БЕОГРАД Ш РеЈон: кандидат ВЛАДИ» МИР СИМИЋ, адвокат из Бео-: града; заменик МАРКО НИКЕЗИЋ, потпретседник ИНО, из Београда. ОКРУГ БЕОГРАДСКИ 1. Срез јасеинчки; канд. ЖИВОЈИН ЈОЗИЋ, абаџиЈа, Смед. Паланка; зам. МИЛАН ДАНИЛОВИЋ, земљорадник из Азање. 2. Срез велггко-орашки канд. ПАВЛЕ ВЕЛИЧКОВИЋ, обућар из Бгограда; заменик МИЛАН КОЧИЋ-ТИРНАНИЋ, земљорадник из Крњеза, ОКРУГ КРАГУЈЕВАЧКИ 1. Срез крагујевачки: кандидат BИТОМИР ЈЕФТИЋ, авдокат из КрагуЈевца; заменвк РАДОСЛАВ ДРАГИЋЕВИЋ, земљ. из Брзана, 2. Срез гружански: каидидат МИЛИВОЈЕ РАДОЈЕВИЋ, земљорадник из Малих Пчелица; заменик НЕДЕЉКО ВАРЈАЧИЋ, зе’ 'бог здник из Драгобраће; 3. ("рез јасснички: кандидат ВИТО VI зр ЛЕФТИЋ, адвокат из Крагујевца; заменик СВЕТИСЛАВ СТO.IАДИНОВИЋ, берберин из Лапова. 4. Срез опленачки: кандидат МАРКО ВУКИЋЕВИЋ, земљорадник из Трнаве; заменик СРЕТЕН МИЛЕТИЋ, мајстор јнз Крагујевда,

ОКРУГ КРУШЕВАЧКИ 1. Срез крушевачки: кандидат МИЛУТИН ВЕљКОВИЋ, адвокат из Крушевца; заменкк ЖИВАДИН ВУЛИЋ, земљораднкк из Кукљана. 2. Срез расински: кандидат МИХАЈЛО ЛУЧИЋ, адвокат из Крушевца; заменик ТИХОМИР ПЕТРОВИЋ, земљорадник из Мрзенице. 3. Срез жупско-копаонички: кандидат МИЛАДИН УРОШЕВИЋ, трговац из Крушевца; заменик БЛАГОЈЕ РАДИсављевић, земљорадник из Тршћановца. ОКРУГ ПОДРИНСКИ I. Срез мачвански: кандидат СВЕТИСЛАВ БЕРИЋ, адвокат из Богатића; заменик СТАНИМИР ГАВРИЋ, земл»орадшш из Бадовинада. 2, Срез цодерски: кандидат МИЛАН КОВАЧЕВИЋ, кафеџија из Шапца; заменин СВЕТИСЛАВ БЕРИЋ, адвокат из Богатића, 3. Срез посаво-тамнавски; каидидат ДУШАН АИИЋ, земљорадник из Владгмираца; заменик ЈОВАН СУБОТИЋ, металски радник из Владимираца. ОКРУГ НИШКИ 1. Срез алексиначко-моравски: кандидат НИКОЛА РАДОЈКОВИЋ, индустријалад из Алексин-

ца; заменик РАДОМИР ПЕТКОВИЋ, земљорадник из Лоћике. ОКРУГ ЛЕСКОВАЧКИ 1- Град Лесковац: кандидат АЛЕКСАНДАР-АЦА ЈОВИЂ, чиновник М. Ф., из Београда; заменик РАДОМИР ЗЛАТАНОВИЋ, учитељ у Турековцу. 2. Срез лесковачки; кандидат инж. КОСТА ПОПОВИЋ, индустријалац из Лесковца; заменик МЛАДЕН САВИЋ, земљорадник из Вел. Трњана. 3. Срез власотиначки: љандидат КОСТА ПОПОВИЋ, индустриЈалац из Лесковца; заменик АНГЕЛИНА ПОПОВИЋ, домаћица из Власотинаца, ОКРУГ МОРАВСКИ 1. Срез беличкш кандидат ДУ» ШАН ПОПОВИЋ- адвокат из Јагодине; заменик ДРАГ. ЈОВАНОВИЋ, земљорадник из Бунара. 2. Срез ресазски: кандидат ДАНИЛО ЈЕФТИЋ, адвокат из Свилајнца; заменик РАДИВОЈЕ КОСТИЋ, земљорадник из Грабовца. ОКРУГ ЗАЈЕЧАРСКИ 1. Срез зајечарски: кандидат МИЛОРАД СИМИЋ, економ из Задечаоа* заменик МИЛОШ МИЛЕНОВИЋ, земљорадник из Вражогрнаца.

MOНAPXИЈA И РЕПУБЛИКА

НАША МОНАРХИЈА

За више од сто година наша моиархија ишла је са зла на горе. Место да се питоми, она је дивљала. Кнез Милош Обреновић је био злочес-г, тираиин, корупционаш, али и мудар дипломат и поуздан националист. За његове прве владе убијено је око 50 угледних људи, међу којима је био и вођ првог устанка Карађорђе. Радио је да обори с престола свога сина и да се он поврати на владу (Пекетина буна.) Кнез Михаило био |е осион, надмен, деспотски расположен, али је био чистих руку и несумњив родољуб. Као ; млад кнез рекао је: „Ја заповедам народу a не народ мени“. И владао Је без обзира на народно расположење. Због необузданог самовлашћа они су обојица прогнани: Милош 1839 a Михаило 1842. ПРОМЕНИЛА СЕ ДИНАСТИЈА. Дошао је на престо кнез Александар Карађорђевић, слаб према иностранству, понизан | Турској, ггрихватљив у матери-1 јалном погледу, слабе интелигенције, безаконик као и његови прегходници, страстан у заштити незаконитих и неморалних поступака своје родбине. И он је одагнат с престола 1858, и побегао је под скут београдског паше. ПОНОВО ЈЕ ПРОМЕЊЕНА ДИНАСТИЈА и вратили се Обреновићи. Милош Је убрзо умро a наследио ra је Михаило. Прогонс.во ra није дозвало памети. Нити је што старо заборавио, ни ново научио. Окружио се најназаднијим политичарима. Кајвиша места у држави поверио је приврженицима Карађорђевића, јер су га слепо слушали a гокио |е Обреновићевце који се нису дали брзо и лако савиги. Прогласио Је речју да је „закон највиша воља“ a делом је погазио закон, створио flpèKH суд и послао на заточење судије највишег суда. Гушио је „слободу изнутра" да би тобож боље водио „политику споља“. Убијен Је 1868 године. Наследио га је краљ Милан, страсник, расипник, насртљивац убојица. Он је улетео нагло и неразуМно у са ради*;алшиа и водио Је бесомучно, како Је сам признао у npenHpiii са Гарашанином. У уговару с Бонтуом, врло штетном по Србију, узео је три милиона мита, Без знања своје владе склопио Је с Аустроуграском издајнички споразум: она да брани његов престо и династију a он да се одрекне тежње за Босном и Херцеговином и сузбија сваку проиаганду у том правцу. Насилним пос.упцима изазвао Тимочку буну и крваво |е угушио Објавио Је рат Бугарској и дочекао тежак пораз, Био је принуђе« да абдицира. Његов син Александар погазио је 1893 год. устав у корист радикала a 1894 укинуо га против радикала. Мрзео је сваки слободоумни покрет, гонио напредне л>уде, доводио на управу земље немародне, реакционарне владе. Забранио Је странке, угушио штампу, спречио зборове и договоре, вршио иасиља, допуш.ао злоупотребе, насртао на правду и судове... Кад га је офццирска завера 1903 год. лишила живота, ПРОМЕНИЛА СЕ ПО ТРЕЋИ ПУТ ДИНАСТИЈА. Главни одбор Самосталне радикалне странке, најодважније и најборбеније политичке групе, поделио се у мишл>ен>у о облику владавине. Три професора и један адвокат били су за републику; три адвоката и |едан професор за монархију. У HOВОМ ПРОГРАМУ СТРАНКИНОМ ТО ЈЕ ПИТАЊЕ ОСТАЛО ОТВОРЕНО. Радикали и либерали су били монархистички расположени. Али војска је већ решила питање проглашавањем краља Петра и Народно претставниш во само је имало да том акту да закониту форму. Краљ Петар није затгодевао борбу с народом. Био је стар кад је дошао на престо, a дуго је живео у једној демократској републици. У два три маха огрешио се о парламентарне конвенциЈе. Под његовом владом убијена су у затвору два Новаковића и за тај злочин нико није узег на одговор акамоли кажњед. Владавина краља Петра била Је као нека паведрина у облачноЈ и магловитој политичкој атмосфери СрбиЈе; затшје у политичкој борби; крагак предах народа после тешких сукоба с владаоцем. Рекло се: хвала Богу, неће више бити деспа.ских владавина, ни рушења уставности и законитости, ни политичких преврата, ни преких судова и ванредних стања, ни лажних атентата и измишљених завера. Неће б»ги закон старији рд у

става, ни распис Јачи од закона, | ни обест владаочева моћнија од права и слобода иародних. Али су се преварили и народ и политичари. Још за живота краља Петра духнуо је опак и пустошан ветар у нашој земљи. Краљ Петар Је био обеснажен. Оставили су му титулу али су му одузели власт. Нису то учинили народ и Скупштина него његов син Александар. Одмах се насрнуло на парламентаризам. Он Је убрзо спласнуо, ишчилио, угасио се. Лични режим се повампирио у особи принца регента, погоршанији, подлији, сурсвији, наказнији. Измишљен Је лажан атентат и створен срамни и крвави солунски злочин. Позатварани су и ђени на смрт најбољи и иајродољубивији српски официри. Тројица честитих националних радника с.рељана су, a друпша је смртна казна замењена робиЈом. ДвоЈица од осуђених; један официр и један грађанин умрли су у затвору. То је било недовоЈБШ распомамљеном регенту. Пошто јеједнима одузео слободу a другима жвзо-г, насриуо је и т њихову част. Огласио их Језа издајнике и подметнуо им намеру да раде ка посебном миру с Немцима. је на н»их своЈе дело, јер Је баш он послао једног новинара и једног министра у Швајцарску да припреме с Немцима споразум за измирење. Хтео је спасти династију ма по цену великих жр.ава Србије и српског народа. После таквог одвратног поступка регентовог једна група морално и политички очуваних Јавних радника осетила је да Је крвави и злочиначки солунски процес само увод у Један систем насиља и безакоња. Знала је да ce по јутру познаје дан. Чуо се већ шкргут зуба повампирене реакције и осетио њен трулежни задах. Ош.риле су се канџе личног режима и владалачке свемоћи.« Тако је било стање пред стварањем југословенске државе. Приврженике републиканске идеје киЈе побудила на стварање странке ни лгржња на владаоца, ни тежња за полнтичком модом, ни запостављеност у положајима, нити икакви дачни р«злсда. Сасвим напротив! Оснивањем странке и отпочињањем борбе против монархије старији политичари »ртвовалн су своЈе поуздане положаје a млађи онемогућили себе за државну службу па у више случајева и за приватну зараду. Њих су и свест и савест неодољиво упућивали да своју личну корисг у садашњици занемаре р.ади општег добра у будућности. Увидели су да |е време одбо|ити здраве политичке елементе од нагрижених и окужених. Раније, пре светског para, није се могло радити на завођењу републиканске владавиие због две царистичке државеЈ Русије и Аустроугарске.^ Републкканци су предкиђалк да дуг низ година иеће вмати успеха. Али су се држали речи I'ургењевл>евог Соломина; мора се кћи тим путем, јер за тгоштене и слободоумне људе НЕМА ДРУГОГА, Или се ваљало приклонути злу, или се борити против њега. Или власт без части, или часг без власти, Кад је створена југословенска централиСтичка мшархија, крал> је променио тактику. Био је лукав и постао је оцрезан. Није смео одмах насрнути на народе нове државе и нагло огкрити жудњу за личним режимом. Me. сто силе и беса прибегао је сплетки и интризи. Вешто |е за. вадио две највеће странке; Демократску и Радакалну. Трећу велику Страику, комунисгичку, изагнао је из Скупштине газећи устав То му није било довољно да прндави парламентаризам. Продужио је цепан>е страиака. Из Демократске странке издвојио Је најпре Прибићевићевце, па затим и србијанске политичаре; Тилloти]евића, Марииковића и др. Пашића |е завадио са Љубзм Јо. вановкћбм, али се мегда« између ове две велике браде свршио победом Пашићевом. Пошло ftty је за руком да Пашића замеии најnpe Узуновићем, па потом ВељОм Вукићевићем. Радиђевце |е увео у владу и од опозиционих лавова створио режимске |агањце. Кад их ]е тако преобразио, бацио их |е с власти и приредио им крвави обрачун у Скупштшш. За десет годтаа дромешо је двадесет и пет влада a НИЈЕДНА ИИЈЕ ПАЛА У СКУПШТГИНИ. Кад |е ка |едној седницв Узуновићу изгласао вегговерење, Краљ је звао политичке првака nrojeдиних стравака и преко њих нагнао Скупштину ДА ДОНЕСЕ супротну одлуку. Уживао fe да понижава угледне ‘политичаре a да уздиже ништавце и љигавце. Упитомио j€ и смекшао готаво cse монархистичке прваке, једае

претњом, друпе обећалима. Л>убили су му руку којом их је шамарао и миловали ногу којом их |е газио. 1 ) Кад му је досадило цинично спрдање с Уставом, Скупштином и политичариш, обузела га је опасна рушилачка грозница. Укннуо је усгав и политичке закоие; уништио странке: придавао саа политички жиеот; сиедтогућио н најблажу спсзицисну јавау реч: подјармио судавг и разгснио савесне судије. Насиље над комунистима дошло је до помаме: sa■гаараии су у мзсама, крзаички мучени, свирепо убијаии. И републкшшди су пргтрпелн гоњења, али у мањој мери. После је настало кеко иривкдно примиреше. Рушилачка обест изсргла се у злоламерно попуштаље. После трагедије д&шла је комедија, Народлма ј е био a£.v.er« иут један казадам, лзрачљачки устав. Место старих странака, које су нако изшгђале, расклимахзне, ошамућене и мсрално разбол>ене шшк имале корена у вароду, дошле су нопе наказне политичке capere, састављек« из пометеких, сујетних, лакомих и облапорних политичких рестлова. Искачилк су на гвихово чело, као чупоглавац из кутије, политички пузазди и божјади: Стојадчкновићи, Живковићи, Љотићи, Хође. ре, који су се као лутке из „Куку Тодоре 41 !, креталн како их је ва* вијада краљева рука... Укидајући независност судова, Главне контроле и Државног савета краљ јг пстпуно обезбедио корупцију и створи од ње своје драгоцено начело. Мамод му је 6iìo прави и једши Бог. Довикнуо је спојим двородржицалта и саучесницима одаку, по државу, р®ч: Богатите се! Уз ггсклич дао је и пример. Узишо је лгзовски део кз државаде имовиие. Био је једини у свету владалац који је при.мао цивилну листу и у страној монеги, те је умесуо 24 мклиона стално дсбкјао 60 милиона, педесет пута више него прг рата, Противно уставу дат му је велики део Топчидерске ексио. мије коју су му робијаши и војници бесплатно обрађг.аали. По* клањао ј« сво|им интимним прнврженкдима грађу за куће из државних добара R си?а дм је бесплатно Суделовао |е у свим крупшш \држазштм преду- ( зећилта где се мегло лдаого зара- : дити. Свога Фаа је принудио | на повлачење с фестола а брата | је држао у тешкрм затвору. Али ( је зато псказло велико прнјатељ- ј ство према сес? ри немачког ца- ' ра, иашег највећег душмагпша, и одлпковао ]е првим степеном ордена Св. Саве. За све време Александрове владавине са престола су излетала зла као ветрози из Еолове мешине. Ширила се политичка трулеж и зараза и заударала дела зелива нечишћу. Све то није освестило и растрезнило југословедске пслитичаре. Кад је укинут Устав, једии су рекли; прслук је раскопчан, сад he се бол>е закопчати! Други су веровалн да ће се иттак моћи доћи до парламеиуарске монархије. Трећи су изгубили сваку наду на полптички и соци» јални бољита-к, али су или по инерцији или из страха остали монархисти. A краљ | е ликовао над ггравнкм и моралиим развалинаma наше земље, наслађивао се слабошћу и клонућем политича. Pa и умртвљеношћу народа; видео је с усхићењем своју личносу изнад свега и свакога ; сматрао је државу Својо.м прћијом a народ понизним подложницима. Maлo Је требало, П а да као неки римски дареви, прогла«и себе за Бога!... Александар ј € убијен, али *е зло остало. Кнез Павле је наставио где је крал> за. стао. Ннкакав ш поветарац аије духнуо да бар мало прочнсти загушл.дву друштвену атмосферу Југославије. Ha мр. мору наше земљ е није била кова* 3 n£ nyHR f Се реч песнн * rl* ухва. ' i, iJe ro PV талгз птЈгнснг ? ла БЈЕХУ МУШКА СРЦА О ХЛАДЊЕЛА И У ЊИМА УМР. ла слобода.« Завршетак ТОга мра чпог ц стидног режима био ј е спамав: le ПАКТ СА НЕМАЧТажва |e била југослсвенска монархија за ксјом и да Н а с про. ливају сузе њеи и штићениии и љубимци. A сав поштен свет у Југославији има за њу само једну реч: По-менула се и не повратила се!

Јаша М. ПРОДАНОВИЋ

‘) Кад je краљ походио Радиha кога је тешко ранио краљев агент Пуниша Рачић, моћни трибун ј е лољубио у №5- ‘ ,

Уторак, 6 новембра 1945

РЕПУБЛИКА

7