Arhiv UNS — Listovi stranaka

ЦЕНТРАЛНА ОТАЏБИНСКА УПРАВА СРПСКОГ ПОКРЕТА ОБНОВЕ

6. САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

За четвр гак 31. маја 1990. годинс у Југославенском драмском позоришту у Београду планирапо је извођеlве представе „Свети Сава” Сииише Ковачевића у интерпретацији зеничке позорипше екипе. Садржајсм представе тешко се скрнави личност Светог Савс Немаљића, родоначслника српске духовности, највишсг српског светитеЈБа и просветитеља. Пошто режимска штампа избегава да јавност упозна са оним деловима драмскс радље који су изазвали наш револт, дужни смо, колико то год морбидно деловало, да овдс цитирамо неколико карактсристичних одломака: (У помрчипи густој попут тсста седи старап са повсзом преко очију. Споља допире раскалашни жепски смех, свирка, мушка подврискиван>а, псећи лавсж... Скарадпс песмс типа ДОЗВОЛИТН СВАТОВИ ДА УТЕРАМ ЗАОВИ? МОЈУ КПГУ МПКАНУ У ТУ ПИЗДУ НЈШКАНУ, и сличне: Нско noкуца на врата. Старац се нс помсри.) СГАРАЦ: Уђи, Растко. (Св. Сава примсдба ЦОУ СНО) (Уђс младиђ двадесетих годииа, висок, модроок, са свим атрибутима мушке лспоте и снаге). РАСТКО; Сметам ли, стриче? Како си зиао да сам ја? СТАРАЦ; Слепци знају све... Осим да разликују ноћ од дана. Је л’ почела јебачииа? РАСГКО; Ускоро ћс. СТАРАЦ: A предљачс твоја браћа, је л’ тако? Стафан нарочито. РАСГКО: Тако је. Вукап пијс из мешинс, виче ду и гаси свеће. Стефан се разгаћио и гологуз јури слушкиље око стола, остали подригују и подврискују... СТАРАЦ: A винске мушице и пицајзле лете око свећа. РАСГКО: И око уста. СТАРАЦ: Другим речима, једна од обичних немаљичких забава. Да није престао да му се диже, био би ту и мој брат HcMaiba, да заједно прца са синовима. (Заћуте обојица. Споља се зачује једно ужасно гласно и дубоко ДУ). РАСТКО; Вукан гаси свеће. Дао му Бог гласак... СТАРАЦ: Изгледа да му је само то и дао. Не рачунајући оно што му виси међу ногама. То нам је, уз модре очи, породични знак. (ЈА САМ МОЈОЈ УТЕРАО СЕКИ ДОК СЕ ОНА КУПАЛА У РЕКИ, допре споља.) РАСТКО; И то треба да влада СрбиЈом. СТАРАIД: Шта ћеш, дете, тако ти је то. Просто се наслеђује прворођењем... Упалисвећу ако ниси навукао у мраку.

...РЛСТКО: Народ вашл>ив, Србија пуна копилади, мрчи се ко с ким стигне, Византија се распада, азијатски некрсти надирс, а принчеви карају и лове... (Заћута опст. У собу банс Стефан носсћи голу жену у рукама. Тск након пар тренутака примсти брата и стрииа, након што му сс очи навикну на мрак). СТЕФЛН: ИзвиЈБавам се, нисам знао да сте ту. (Нођс, Hanojbc. Окрене се на вратима.) Да вам уватим две, а? РЛСГКО; Нс треба, брате, сами ћсмо. -(Два нага тсла запетљана на поду. Уздаси, вапаји, јецаји. Мушкарац обрађује плански и систематски, жена се увија попут јсгуље.) ЖЕНА: Господару... господару мој лсеепи... Лспе смрти, мајко божија. (Заврше истовремено и ударнички. Тек тада препознамо и Растка. Жена устане и почне се облачити.) РЛСТКО: Да те још мало гледам. ( Жена стоји над Растком помало збуњена и постиђена. Очито да стид не постоји само у загрЈвају. 3'рајс то јако ДУГО). Ти и нико више. ( Жена не разуме, а онда „схвати” и упишасс од cpchc). ЖЕНЛ; Жснићеш ме, господару мој лепи? ...НЕМЛНјА: Где је Растко? ЛНЛ: У лову, господару. Заловио се. НЕМАЊА; Да се он није негде зајебао, а? ...(Дал>с следе реакције приписане Стефану Немањи кад је сазнао да је Растко оз ишао у Свету гору - примедба IЛДУ СПО) ...(устане, поцрвенео у липу, страх овлада просгоријом): Откуд знаш да ти јебем матер себарску, говори, језик ћу ти ишчупати... ...Не жвали више, откуд знаш да је побегао у манастир? Брзо. (На вест да је зо Растко поверио једном чобану прим. ЦОУ СПО!) ...Ко је тај? Да ми виси још вечерас, трипут да ra убијете, маму му да му јебем чобанску... ...Да ми њега црнориспи пуне курчевима, па Iвему сам ја круну наменио, њему. Нисте, ваљда, мислили да hy овој двојици секлесана Србију поверити. Боли ме овај мој курац што је мајмлађи, је л’ чујете, курчина ми пуца за то. (након што Немања саопштава да и сам одлази у Свету гору - прим (ЦОУ СПО) МИРОСЛАВ: Опет један патетични

немањички гест. Па што у манастир, зар не постоји и световна абдикапија. НЕМАЊА: Ионако ми се више не диже. ...(Келија манастираХилендара. Сава и Симеон, бивши Растко и Немања.) НЕМАЊА: Лепа церемонија, то рукоположење за архимандрита. Баш сам био тронут. САВА: Стефан ти је поручио да је ово последње што си од њега искамчио. Каже, зише ни динара... НЕМАЊА: (забезекнут): Шта он каже? САВА; Каже да му се јебе за никејску и све друге богомоље, ово што си послао патријарху било ти Је последње. НЕМАЊА: Отпиши ти брату да га је отац поздравио, да он мени не шаље његово него моје... И још му напиши да ћу му јебати милосну матер ако се о томе усуди помисли још једном, а камоли зуцне... ...НЕМАЊА: Ја и ти? Нема ту, пиле моје помоћи. Скурцали смо... ...САВА: Морамо се што пре осамосталити, што пре. И црквено и световно. А онда просвећивати. Поумираће од шуге и трипера пре него што Турци и стигну до граница. Све је стриц био у праву, све. Није време за ковање мачева, од њих спаса нема. НЕМАЊА: Ко Је теби, брате Саво, правио, ја или он? ...НЕМАЊА: Маму да им јебем, калабачасту. ...НЕМАЊА; Идем још данас и најебаћу им се мајке колико год ја будем хтео, херувиме? ...(ДиЈалог Стефана и Саве - прим ЦОУ СПО.) СТЕФАН: Чекај, јесли ти стварно луд, или ти је манастирска нејебица ударила у главу... ...САВА: (Плане. Полети на брата, сабије га уза зид, подигне са лакоћомтек сада видимо ефекте и сврху оних лудачких тренинга): Ма, ко влада Србијом, оца ти јебем, да ти јебем... ...(Дијалог Саве и Стреза - прим. ЦОУ СПО.) СТРЕЗ: Твој је брат, попе шупакефендија, пичка и слабић. ...СТЕЗ: И не само то, попе, не само то. Јебем му све што стигне, и уздуж и попреко, черечим, смудим, вешам, бацам с врха ове куле у Вардар и још пуно тога. ...СРЕЗ; Ај ти лепо, попе, својим послом, док сам још добар. Још мало ми фали да полудим. АЈде, бегај. Још нисам јебо поповско дупе, а ако попијем још две, твоје ће бити девето. САВА; (истим оним мирним,