Arhiv UNS — Listovi stranaka

смени с фуикцијс прелселника crpairке. ВОЈИСЈIЛВ ПШШЕЉ: Ја мислим ла сви чланови Цснтралне управе трсба да се изјасне, да свако кажс своје мишл>ен.е. МИЛОРЛД ВУКОСЛВЉПВИЋ: Ја сам желсо да будсм каснији говорник зато што сам дуже време, услсл објсктивних разлога, ван живоз а у сзранцк, na нссумњиво да бих могао можла бол.с и продуктивније говорити послс саслушаних изјава других. МсНутим, задржаћу се на ономе колико из овога што сс дсшавало задњих дана, а посебно у всзи са овим случајем који нс само да нијс миноран ио свом значају, нсго, обзиром да јс на неки начин изјавом Вука Драшковића његово гледа»ве уплетсн у ствари читав отаибински одбор наше странке. Смаграм прстходно мада ссбе ни на који начин не стављам у ред оних који су вилели ту ствар како он види. Та ствар није само у томс што јс, како је ои то прилично оштрим рсчима приказао, догађало у Југословснском драмском позоришту. Та ствар јс много сложенија и она је далеко тсжа по својим послелипама, којс се нс помињу у овом случају, него се говори о методу и начину који је, каже, ненрикладан у пивилизованом друштву итд. Па неприкладније је оно што јс тај аутор ове позоришне представе о Свстом Сави ставио на кон го и династије Немањића и посебно личности која данас представља најдуховнију вредност у српском народу, Растка Немањића, Свстог Саву. Ја мислим да цела ствар мора бити посмазрана кроз ту призму, пограјало је дуго времена док се околишним путем чинило да то дође на даске београдских позориштаи пружен је вслики отпор. Данас сам случајно у загрсбачком листу „Данас”, који веома помно прати догађаЈе у Србији, а кроз један осврт Далибора Форетића, који представЈва једну од најачих критичарских снага у Хрватској, видео сам да је та ствар итекако заинтерссовала, односно да ја чак мислим да је она потекла, уз помођ зеничког позоришта, са других страна јер пошто је предложена у Југословенском драмском позоришту за извођење и у позоришту на Звездари и Народном позоришту и нико није хтео да прихвати, одједном прихвата Зеница која даље, како нас Далибор обавештава, успева да код публике створи расположење. Међутим, касније и преко Новог Сада иако је, то се опет информишем из тога прилога Форетићевог у „Данасу”, протојереј Жарко Гавриловић благовремено се обратио, пре него што је стављена на репертоар позоришта, једним врло учтивим и врло помирљивим тоном да се избегне бар у овој посебној ситуацији да овом нашем јавном мнењу, узнемиреном због много неких других разлога и збивања, да му се на овакав начин, у ствари, изруга једна од највећих светиња. 0 томе је био обавештен и Свети еинод наше православне цркве.

Међутим, и nop'eJi свегатогаЈа верујем да је позориште обавештено. Ћирилов је хтео по сваку цену да оио што није успело Ковачевићу у ранијим покушајима, да то учини у з помоћ промоције у Иовом Саду. Међутим, и то је неистинито. На новосадској сцени вероватно је било публике којој су подељене бесплатне карте и која се наводно одушевила. Знамо ту технику. Она је позната одавно. Ви сваку ствар можете прогласити успешном и то, и поред свега, у Форетићевом чланку није било тако, како се приказује уз опште одобравање, него је и у новосадском позоришту било протеста због тога што су људи видели те скарадне сцене, које се могу видети само у неким бродвејским позориштима. Међутим, то ни на који начин није спојиво са личношћу величине Свстог Саве. Друго, аутор је фалсификовао прошлост послужујући се скарадном

имагинацијом, он се вратио у оно време кад ми нисмо ни знали за такве псовке, а хтео је да нам оживи оно време, да се те псовке које се сада чују и одомаћују, да су оне и у то време биле живе у српском језику, а посебно ја мислим да је он имао нешто да кроз приказ Светог Саве једног од чланова лозе Немањића. Ми знамо какву историјску вредност има. Да кроз то прикаже како су ти Немањићу, у ствари, а чак има речи које апсотрофирају једну врло опако окарактерисану вредност те династије. Ја не могу да се сетим те речи којом се показује да су Срби у средњем веку имали државу, независну, али да се види како су били опаки људи који су њима владали. А ви знате да сваки народ има онакве владаоце какве заслужује. Значи, права је срећа што они, Хрвати и Словенци, нису

имали своју државу, јер боље је да немају државу него да им државу воде такви људи као што су Немањићи. Вук Драшковић није смео тако поступати. Он је ипак образован човек, човек који има знања о историји, па Је морао о свему томе размислити пре него што се онако изјаснио, да се о свему томе детаЈвно информише, јер не могу да верујем да о томе није информисан и требао је да се огради тиме што 6и казао то је све моје лично мишЈвење. Не могу сад то рећи, а без разговора и упозиавања ближе са тим случајем, ја задржавам право да се касиије изјасним. Међутим, тако наступити против тих младих људи, који немају искуство, који су могли да буду заведени, он је био дужан да претхолно, ако је сазнао да ће они да прекину представу, онда је учинио један неопростив грех, стварно није заслужан више да буде поштован у тој мери ако лозвол>ава да људе који гледају њега као непорочну личност и несклону оваквим безобзирностима према тим младим нараштајима да их једноставно у критичном моменту удари ножем у леђа. КОСТЛ БУЛАТОВИЋ; Ја нећу ништа ново да кажем. Данас сам дошао у договору са Војом. Нисмо имали појма шта се и како овде међу вама дешавало. Ми смо дошли са циљем да се договоримо да Воја дође на наш један састанак месног одбора у Косову Пол>у. То би био први скуп на којем смо хтели да он буде гост ове странке, да не дође прво Вук због безбедности и опасности које би евентуално њега вребале од наших доле непријатеља на Косову. Одмах да вам кажем да сам дошао овде у једну ситуацију да са великим чуђењем чујем одређене ствари и жао ми је што је овако дошло да ми понављамо историју из прошлости наших предака, да се никако по неким стварима не можемо сложити и да се никако не можемо договорити, да за одређене грешке никада никога не опомињемо. За то сам да се превазиђе ова ситуација. Посебно кад сам чуо снимах овога што је Вук говорио. Ту нигде не каже да је он био упознат са текстом комада. Ја то нисам чуо, мада сам мислио да нису били у праву са прекидом. Данас сам у „НИН”-у слушао коментар Вучелића који су глумци одбили да учествују у приказивању тог комада, да буду актери. Али, уопште ми није било Јасно о чему се ради док Воја није прочитао данас какаве све вулгарности садржи и каква је срамота нанесена лику Светог Саве, а преко њега и свима нама и нашему роду. Тек после ми је било јасно колика штета је била направљена са приказивањем таквог дела Београду. Моје мишљење је да је то срамота прво партије и странке на власти која је дозволила такав комад и то да се приказује у главном граду Србије и Југославије. Г решка вероватно да постоји и са Вукове стране, али не треба му зато сећи главу, ако Вук прихвати то као своју грешку и ако прихвати да то јавно де-

Кордон полиције пред Скупшгином Србије 31. јанаура 1990.