Arhiv UNS — Listovi stranaka
СТО ЈОСИПА ДА ИХ БРАНИ ДАНИ СУ ИМ ИЗБРОЈАНИ
наставак са 1 стр. одређујући какве споменике да им подигне „захвални народ“. Из тих вила и кућа и то треба гласно рећи не докажу ли тапијом да им је очевина мораће одмах да изађу и нађу себи какво склониште, а што се плата и дебелих пензија тиче јасно је да ће се оне ревизијом свести на ниво радничких плата и радничких пензија. Страх већ обузима убице, јамаре и тамничаре, све оне који су убијали и своје најближе или су их трпали у робијашнице да би тако показали оданост Брозу! Од њих ће се, разуме се, најпре тражити да покажу масовне гробнице убијених Срба, да их откопају и преброје лобање. Да читав свет види кбја су зла починили. Приближава се час у коме ће
сви морати да положе рачуне и покажу трагове. Свеједно је да ли ће то бити на првим изборима, које прерушени комунисти могу фалсификовати да би обезбедили већину, или годину дана касније. Спаса им нема. Сто Јосипа да их брани, дани су им избројани! У страху који их све више притискује, они више не знају шта чине. Хтели би радо да оптуже Тита и Партију, али не знају како да из те оптужбе искључе себе, јер су сви они, како су до јуче говорили Тито. И после Тита Тито, била им је читаву деценију главна парола којом су плашили народ. Хтели би да попут Понтија Пилата оперу руке и кажу: „Ми са овим злом немамо ништа заједничко! Ми смо нови, чисти, невини!“ Хтели би да оптуже свог „вођу и учитеља“, „највећег сина наших народа и народности“, али да себе издвоје. Хтели би да узвикну: „Броз је крив за све!“ Он их је тобож слагао, обмануо, преварио. Он и нико други. Они сада говоре да не знају ни ко је он, питају се да ли су била два или три Јосипа Броза! Ови садашњи, прерушени комунисти, били су са оним „добрим“ Брозом, а они други, старији, који су починили зла, са „злим“ Брозом. Најрадије се комунисти одричу своје прошлости. Кажу: „Без пртљага прошлости идемо_ у будућност! “ Боже, како су то они лепо замислили. Као да је овај народ изгубио памћење, као да их не зна и не препознаје зле комунисте прерушене за тили час, преко ноћи, у добре социјалисте! Као да за њима нису остали крвави трагови. Нико тако ружно не мисли о свом народу као комунисти: сматрају га глупим, наивним, заборавним, преплашеним, слуђеним, погодним да га још једном преваре и задрже власт. Није имбитно колико ће та власт да траје, макар и месец-два, за то време ће се некако снаћи, измислиће нешто, а ако баш запрети каква опасност примиће их нека несврстана земља. Узалуд! Народ намти све! Ко је шта упртио на лећа од 1941. годи-
не до дана данашњег има да носи до краја. Узалудна су сва прерушавања, претрчавања, фарбања нових застава с којих скидају симболе зла. Зло је у њиховим траговима. Народ памти злочине, отимања, робије, сиромаштво, страх, премлаћивања, масовне гробнице Срба које су „ослободиоци“ побили. Све је то носила најцрња идеологија. И сад би они који су у њој трајали деценијама да се преруше, да оперу руке и кажу: „Ми с тим злом немамо ништа заједничко!“ На кога, одиста, прерушени комунисти рачунају кад помишљају на изборе? На народ! На онај премлаћени, понижени разорени, опљачкани српски народ! Зар не виде шта им народ спрема! Нека отворе очи и погледају милионе људи који се сврставају у редове опозиције и једва чекају да прерушеним комунистима виде леђа! Они не слуте, или не могу да се помире с чињеницом, да Европа и свет неће ниједну варијанту комунизма! Једино до чега је том народу стало јесте да се све то оконча без насиља, без крви, да се на сваки начин избегне оно што се дешавало у Румунији. Није страшно отићи с власти. У свету се то дешава сваке четири године, владајућа странка оде у опозицију с надом да ће на следећим изборима поново доћи на власт. Али, отићи с власти као убице, тамничари, отимачи, пљачкаши туђе земље и туђих кућа, и никад више не бити у прилици да се дочепају власти јесте сурово сазнање за прерушене српсве комунисте. Али, тај час се приСшижава. С тим се морају помирити. Што пре, то боље за њих. Зна се да нису сви чланови Савеза комуниста били убице, пљачкаши и тамничари, али остаје чињеница да је идеологија којој су припадали починила највећа зла у историји српског народа. Суочени с том чињеницом, многи некадашњи чланови владајуће партије прешли су у- опозшшју. Неће да буду у СПС (СТРАНКА ПОСЛУШНИХ СРБА!)
М. Ђуричић
ХОЋЕМО ЛИ?
СЛОВО ГЛАВНОГ УРЕДНИКА
Први број „Отаџбине“ је у вашим рукама. Ми се одиста надамо да ће, кад га прочитате, бити и у вашем срцу, да ћете га прихватити, пригрлити, стати уз њега, да ћете ширити истину коју ће он из броја у број доносити. Није нам, признајем, било лако: нити смо, већина нас, вични перу, још мање смо вични техничком уређењу, нити смо у материјалној сигурности и поуздању. Отуда, природно, било је колебања, страха, крпљења новца да би се овај број појавио. Новац смо између себе скупили, нешто је дало и чланство, тек биће довољно да штампарији одмах платимо њене услуге. А после зависиће од вас; од вас, читалаца, симпатизера, приложника, дародаваца... Умногоме ће, знам, зависити од нас, од редакдије, хоћемо ли истрајати на путу истине, хоћемо ли се борити за правду, за Србију, за нашу Цркву мученицу, за Цркву хранитељицу наших душа, хоћемо ли се борити за духовно и материјално благостање, хоћемо ли бити за обнову династије Карађорђевића, хоћемо ли се борити за оне наше вредне раднике, у чије се име говорило и владало четрдесет пет година, хоћемо ли стати уз српског сељ>ака и заштитити га од евентуалне тежње да га држава зове и уважава само кад треба да плати норез и кад ту исту државу треба да брани од завојевача. Будите уверени: хоћемо, хоћемо! Неће то бити блеф, парола, обмана, лаж! Радићемо супротно од онога што су радили комунистички властодршаци: уместо репресије слобода, уместо претњи договор, уместо оданости партији оданост држави и њеним впедностима, умесго отима-
чине и пљачке закон којим ће се гонити отимачи, уместо нерада рад и дисциплина, уместо мржње љубав пре свега према својој браћи, према својим најближим, а потом према свим људима, а не као што је досад било: најдаљи су нам били најближи, најближе око себе нисмо ни видели! Знали смо шта се дешава у тамо некој „несврстаној“ земљи, која је аплаудирала комунистичким властодршацима, а појма нисмо имали шта се дешава, рецимо, у селима око Голије, у Љубивији, око Тутина или, уосталом, у било ком крају Србије, посебно на Косову и Метохији. Сељаку и селу посветићемо нарочиту пажњу, свесни сазнања да је богато село најчвршћи темељ државе, да је село највећи чувар нације, слободе и правде. Није случајно Броз извршио највећи удар на село. Знао је он, а знали су то и његови српски следбеници, да је патријархално село најпоузданији чувар православља и светосавља, чувар своје земље, а земља му је отаџбина, да је својим осећањима чврсто везан за династију Карађорђевића, јер су Карађорђевићи, пре свега, добри домаћини, сигурни чувари вере, морала, а надасве да су увек у првим борбеним редовима кад се ради о одбрани отаџбине. Уосталом, већ у овом броју наћи ћете понешто из нашег програма који смо, уз масовну подршку народа, сачинили. Тај програм биће наша водила у будућност, као што ћете и ви, мали моји, бити уз нас не само кад треба читати лист, него и кад треба остваривати заједнички програм. Сами, разбијени, издељени, не можемо ни преко кућног прага, а камоли у свет, Свет данас тражи друге вредности, засноване, пре свега.
на моралу, на памети, на раду. Свет неће комунистичке лажи, обмане, насиЈва, неће оне који живе на рачун других, у чије су име говорили. И тако, док су они који су стварали богатство, радници и сел>аци, живели у крајњој беди и сиромаштву, дотле су оншдруги, комунистички властодршци, живели у раскошним вилама и за богатим трпезама. Тога више неће бити. То кажемо ми, који никада нисмо ни минут били у тој партији, који смо је презирали, јер смо схватили да је паразитска и антисрпска! Остаје ми, при крају, да пружим још неколико података који ће вас свакако занимати. Замисао је, за сада; да „Отаџбина" излази једном месечно, али, ако Бог да, ако нас подрже читаоци, претплатници, приложници, ако се у нашем листу буду објављивале рекламе, ако, дакле, скупимо новац излазићемо два пута месечно, а касније, кад проширимо редакцију, нађемо добре професионалце и људе привржене нашем програму бићемо, надамо се, недељни лист. Још да вам кажем да ће „Отаџбина“ бити отворена за све. Пишите о свему што мислите да ће и друге интересовати, пишите о својим замислима, напретку, извлачењу Србије из економске беде, али пишите и о јамама, убицама, прогонима, неслободама, о томе како су вас пл>ачкали, затварали, тукли, али не пишите то са мржњом и жслјОм за осветом, већ са жарком жељом да се таква зла никад више не понове у овој лепој земљи Србији. До читања и сусрета са следећим бројем.
Милимир М. Ђуричић
КО СУ КАРАЂОРЂЕВИЋИ?
ПРЕПИСКА
Поштовани пријатељи, недавно сам на Студију Б слушала разговор са г. Јовићем. Сазнала сам да је он на челу једине монархистичке странке у Србији и да ће ускоро покренути лист „Отаџбина“. Мени је осамнаест година и о династији Карађорђевић знам сасвим мало. У школи су нас учили да су то издајници свог народа, да су диктатори. То, међутим, није разлог овом писму. Разлог је Јелисавета Карађорђевић коју неки наши листови називају принцезом а неки чак и престолонаследниковицом. Она свуда изјављује да је представник династије Карађорђевић. Молим вас да ми одговорите ко је она и да ли постоје и други Карађорђевићи и где се они налазе. Захвална Јелисавета Цеца Банковић, из Београда
Оснивач, династије вић је Ђорђе Петровић Карађорђе, по коме је названа династија. Он је имао сина Александра који је с титулом кнеза владао Србијом од 1842. до 1858. године, између две владавине Милоша Обреновића. Александар је имао четири сина који су наследили кнежевску титулу. Најстарији, Петар, био је ожењен кнегињом Зорком, кћерком црногорског кнеза Николе Петровића. После свргавања династије Обреновић, Петар Карађорђевић је крунисан као краљ Србије. То је било 1903.
године у Београду. Краљ Петар I имао је троје деце: Јелену, Ђорђа и Александра. Они су од свог оца наследили принчевске титуле. Син крал>а Петра I Ђорђе одрекао се престола у корист свог брата Александра, који је, после смрти свог оца, краља Петра I, 1921. године крунисан као Краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, осам година касније названом Краљевином Југославијом. Краљ Александар I владао је земљом до 9. октобра 1934. године, када је на њега извршен атентат у Марсељу. Убили су га усташко-фашистички зликовци. Његови синови су престолонаследник Петар и принчеви Томислав и Андреј. Петар је проглашен краљем одмах после пунолетства у судбоносним данима 1941. године, када је, да би избегао заробљавање од стране немачких фашис га који су напали Југославију Си:шао у Енглеску. Краљ Петар II је живео у Лондону. Ту М У се, у једном хотелу, проглаше-
ном Југословенском територијом, радио син Александар. Он је престолонаследник и први представник династије. Он сада живи у Лондону са своја три сина; Петром, Филипом и Александром. Дакле: Александар је први претендент на престо', затим његови синови, па његов стрид Томислав (принц Андреј је недавно умро) и њихова деца. То би било основно о краљевској династији Карађорђевић. А сада о Јелисавети. Јелисаветин деда Арсен је брат краља Петра I. Он је наследио кнежевску титулу од оца. Имао је сина Павла који је такође имао наследну титулу кнеза. Погрешно је називати га принцем и његову децу принчевима. Они то нису. Они имају кнежевске титуле, а то је већ други ред племства. Кнез Павле је био намесник (са још двојицом намесника) од трагичне смрти витешког краља Александра I до пунолетства крал>а Петра 11. За време зиштва начинио је крупне грешке, међу којима је свакако најсрамнија она када је потписао пакт са Немцима. Тај пакт је срушен војним пучем 27. марта 1941. године. Убрзо потом кнез Павле је заједно са својом породицом протеран из земље. Кнез Павле је имао троје деце: Александра, који живи у Паризу, Николу (трагично погинуо у саобраћајној иесрећи) и Јелисавету о којој пишете. Јелисаветине везе са крал>евском династијом су веома слабе, готово никакве. Њено чешће присуство у Београду веома
Је срачунато и иде наруку комунистима: ствара лажну слику о демократији и тобожњем помирењу династије Карађорђевић'и владајуће партије. Основни циљ је да рехабилитује свога оца, кнеза Павла, уз помоћ неких социјалистичко-комунистичких функционера. Недавно је успела да протури књигу о свом оцу, која је пуна клевета против династије Карађорђевић, посебно о краљици Марији. Упркос свему, народ ништа не заборавл>а. Историја ће сваког ставити на место које му припада. Праве, истинске представнике династије Карађорђеви још нико није позвао нити укинуо забрано о њиховом поврату у земљу, донету одмах после рата када се Јосип Броз уселио у Двор Карађорђевића. Ми се надамо да ће српски народ у најскорије време укинути све забране и вратити Карађорђевиће и све Србе који се налазе у емиграцији у своју отаџбину и на своју очевину.
Ннгтт Кралтткв Вточвнапт Пражолтшсш&тк 'Лжксшпор са суарунш Катаркном и синтима {<: лет т десно}: Фимикш, Гттром н' АлсксамЏом .
2
ОТАIДБИНА
НОВЕМБАР 1990.
ЛИСТ СРПСКЕ НАРОДНЕ ОБНОВЕ гллћни И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: Милимир М. Ћуричић ј КООРДИНАТОР: Слободан Д. Калинић УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР: Др Јован Р. Бркић, Србислав В. Кнежевић, Вјера М. Рудовић, Анђелија Бојковић, Веско Р. Елек, Радомир Р. Аџић, Љубомир И. Гојковић, Јованка А. Мићић, Драгиша Јакшић, Момчило Перић, Небојша Ловчевић, Милан Матић, Милорад Левајковић, Слободан Б. Скоко, Слађана Јанковић, Мирко Тирнанић, Живорад Суботин АДРЕСА: Српска народна обнова, Нова Пазова 22330, Цара Душана 15, Тел/факс: (022) 335-237 Жиро-рачун: Инвестбанка Београд А. Г. 0104-СНО Нова Пазова број: 60811-623-63-80702-0104-55-00128-0 ДЕВИЗНИ РАЧУН: Инвест банка Београд А. Г. 0104-СНО Нова Пазова број: 60811-623-63-72701 -0104-07-00222-4 Штампа: НИГП „Глас“ Београд, тел. (011)340-551.