Arhiv UNS — Listovi stranaka

дности и присталица српске пропаганде, што је велика заслуга д-р Шушкаловића. Овим устанком командовао је бугарски акт. поручник - Борис Сарафов, родом из Софије, који је био свршио бугарску војну академију. Устанак је пропао у крви угушен, Бугарска га се је одрекла, те је и сам вођа Борис, са осталим војводама и четницима дошао у немилост и обратио се д-р Шушкаловићу, као и нашем конзулату у Скопљу, тражећи заштиту и дозволу да се пребаце преко границе на слободну територију Краљевине Србије. Д-р Шушкаловић, са осталим из тајног одбора из Скопља, обраћа се Жики Рафајловићу - Врање, - који са Шушкаловићем долази у Београд где улажу највеће напоре и успевајудасе усташииз ове Илинданске револуције могу пребацити у Србију, што се и остварује близу Врање, - а Рафајловић се обавезао овом приликом, да ће исте о свом трошку издржћвати. Августа месеца 1903 године скоро свака вилица - по врањским виноградима, била је насељена четницима из Илинданског устанка, а вођа Борис долази у Београд - где га наша универзитетска омладина носи на рукама. У1904. години, за наш живаљ у Јужној Србији, наступају још тежи дани, него у 1903 години; јер се бугарска организација дели у две фракције - централисте и врховисте, који покушавају насилно, да нам све манастире, цркве и школе отму, због чега почињу, да гину свештеници, учитељи и многи виђени грађани. Због овога покоља генерални конзул Михаило Ристић, позива све националне раднике са д-р Шушкаловићем на челу, - те донесу одлуку, да се овом злу може стати на пут равном контра акцијом. У циљу остварења овога, понова долазе као делегати у Београд д-р Шушкаловић, Јован Ћирковић, Младен Поповић и професор Илија Вучетић. Овом приликом успели су, да убеде меродавне - владу у Београду, те је пристала на четничку акцију, и да је и сама потпомаже. Прва чета формирана је у Београду заслугом д-р Гођевца из Београда, ђенерала Јована Атанацковића, Голуба Јањића, рентијера, Луке Ћеловића рентијера као и Јосифа Студића, националног радника с пролећа 1904. године.

Чета је била формирана од самих јужно србијанаца од 24 четника, а за вођу су изабрали Анђелка Алексића из Пореча. Ова прва чета била је несрећне судбине, јер је 9. маја 1904. године цела изгинула на месту зв. Шупља Стена код Пчиње. Исте године и ако стар свега 24 roдине, проглашен сам за четничког војводу и додељен ми је реон скопска Црна Гора, а то је у близини Скопља Сва моја нада као младог човека био је д-р Шушкаловић на кога сам у сваком погледу био упућен. У почетку мога четовања д-р Шушкаловић чим је сазнао, где се ја налазим, пошао је под видом прегледа болесника по селима у Скопској Прној Гори, само да би се самном састао у манастиру Свете Богородице близу села Броца и Побужја. Мој састанак са њим био је врло дирљив - јер је к мени дошао са два жандарма - турске заптије коњаника - од којих је један био Србин - Манасије, а други босанац муслиман. При сусрету када сам се пољубио са њим упитао сам га, шта ће му ове турске заптије. Он ми је одговорио, да не бринем, јер су то наши људи који су на његов захтев примљени у службу, а у чему су му помогли представници страних сила - по створеној ондашњој реформи у Турској ради контроле од Аустро Угарске, Немачке и Италије са седиштем у Скопљу. Заслугом д-р Шушкаловића као угледног лекара и познаваоца страних језика постављен је онда велики број православних у полицијској и жандармеријској служби у Турској, што нам је донело огромну корист, - јер нам је тиме било омогућено слободније кретање и лакше четовање. РЕФОРМА Када су настали тешки дани за наш живаљ у Јужној Србији а на протест Србије, Бугарске, Грчке и Црне Горе потпомогнутих Русијом, Портаје била принуђена, да прими контролу страних сила Немачке,Аусро Угарске и Италије, познату у народу под именом Реформа”. Благодарећио само др Шушкаловићу, који је од страних сила високо цењен постигнут је успех неоцењиве вредности како за нашу општу ствар тако и за онај крај и живаљ.

Мада је он ово све радио у највећој тајности, без рекламе и очекивања неке награде и признања за свој рад, ми његови сарадници не можемо никада да заборавимо да за постигнуте успехе на југу треба да благодаримо само др Шушкаловиhy, а ја лично као многи други још и што смо и данас међу живима. Године 1905. када сам претрпео први пораз у манастиру Матејче нападнут од турске војске, где ми је и четири друга погинуло, којима данас подижем споменик о свом трошку, а рањено 9 четника. др Шушкаловић је по цену опасности по живот, дошао код манастира Светог Арханђела у Скопској Црној Гори, те је очистио и превио ране рањеним четницима и његовом помоћу сви су возом пребачени у Србију на лечење. На позив Народне одбране, да дођем у Београд, обратио сам се др Шушкаловићу да би возом отпутовао у Србију. Он ме је писмом позвао, те сам отишао код њега у Скопље дао ми своје цивилно одело и први пут у животу он ми је везао машну око врата. Др Шушкаловић и генерални конзул Михајло Ристић, успели су, да ме под видом болесног возом пребаце у Србију, где сам формирао нове чете и поново се појавио на терену. Др Шушкаловић, високо цењен за свој рад и заслуге у Јужној Србији од самог тамошњег народа почаствован је два пута избором за народног посланика после ослобођења за царски.град Скопље и околину. Као народни посланик заступао је свој крај само онако како и доликује једном народном родољубу националном раднику и патриоти, који је познавао душу тамошњег народа. Као поборник југословенства сараживао је и са поч. Стамболијским на уједињењу Бугарске са Југославијом. Поч. др Шушкаловић умро је у Београду 3. фебруара 1931. године где је и сахрањен Његов велики рад и пожртвовање тесно повезани са мојом прошлошћу, и сарадњом, дало ми је повода, да у знак поштовања и благодарности посветим његовим сенима ову књигу јер верујем, да ће користити и нашем подмлатку, као и да би био грех, да се толике заслуге др Шушкаловића и његових сарадника оставе у заборав. (наставиће се)

Српска слога, мај 1991