Arhiv UNS — Selo

На знање. У прогппои броју листа на 427.—428. страни смо лица, која су изабрана у Управни и Нндзорни 0 Гл. Савеза, Том. приликпм, пометњом је изостало: да је за Шумадиј s v 0 »ласт биран г. Драгољуб Лаза peeuh, што овим и арављгк

Пољопривреда

Унапредимо еашу пољокржвреду, Данас све кука на кризу која збиља дави -наш нарсд, а главнн узрок овој лежи у пољопрпвредно) кризн. Да и у другим државама не цвату руже, н то добро знамо, но радо заборављамо тако, да изгледа да је само код нас зло и наопако. И ако су код иас врло тешке прилике, тим више што је наш сељак ирезадужен, нпак стање није тако очашо а да неби било могућности иобољшања и оздрављења дгнашњих скоро несносних прилика. У првом реду наш сељак мора да се спасе од презадужености, или боље речено зеленашких руку, а то ће да постигне удружнвшн се у Срп. Земљор. Задруге, као и помоћу државног пољопр. кредита, који ипак мора да се једаред оживотвори. Једна од најефикасннЈИх мера за уклањање пољопривредне кризе јесте, без сумње, иовећање садање прсизводње. Ми сви знамо да наши жетвени приноси, па и у најплоднијим кр јевима наше државе, никако не зздовољавају, шта више они не стоје ни у каквом сразмеру са онима у државама са лошијом земљом и неповољнијн.м климатским приликама. Док н, пр. код нас просечни жетвени принос изнаша 7 до 9 метр. центи по хектару, а у .најплоднијим пределима Војводнне ll до 12 м. ц. у Немачкој изнаша 25 м. и. у Белгији 30 —32 м. ц. а и позната „бигка жита" у Италијн донела је велике успехе. То нам је најбољи докад, да се и код нас даде не само подвостручитн, иего чак и лотростручити жетвене прнносе, а то само уз добру вољу и ваљан рад уз примену модерннх средсгава. Наша пољопривреда је жалибоже заостала, и томе јз најбољн доказ тај да у нашој држави има још један мнлијун

24

ЗЕМЛаОРАДНИЧКА ЗАДР-УГА

БРОЈ 1