Arhiv UNS — Selo

Напротив, они виде „господу" једино у т, зв, интелигентним круговима, и зато су сретни када могу дати на науке своју децу, да и она постану оваква „господа", Данашњи родитељи као да су слепи. Они виде како способни и ваљани интелектуалци не хмогу да се ухлебе, како многи још млади чиновнипи бивају „редуцирани" и остају на сокаку, како приватни чиновници „шетају" месеце и месеце, те у задње се задовоље са ма каквим намештењем, а ипак и даље шаљу своју децу у гимназије и реалке у намери да једног дана похађају и универзитет па да сврше онако како се овима дешава. Ми немамо колонија да запослимо сувишну нам интелигенцију, а све остале државе такође се боре са хиперпродукцијом интелигенције, На другу страну пак ко коће тај може да види како негдашњи марљиви „калфе" постадоше угледни трговци и обртници, своји властити господари, и како један ваљан и напредан земљорадник ипак ужива највећи углед и слободу, јер он је свој на својему. Највећу погрешку и највећи неопростиви грех који може да учини наш народ јест тај, да напушта своје звање и своју земљу, без које он безпотребно постаје пролетарац у лошем смислу речи, а то наш српски земљорадник не сме да уради и то ако не ради осталог, барем за част свог образа, јер када је он знао и могао да се одржи за време турског и аустроугарског ропства, то барем сада може у својој проширеној и слободној држави

Петар Ј. Миовнћ, економ у Шент Иљу код Марибора

Нега ливада.

Оно се код нас још не поклања довољна пажња скоро свима пољопривредним гранама, али за ливадарство слободно можемо рећи да је у погледу неге право пасторче. Зна се, да су ратарство и сточарство две узајамне гране и да се једна без друге не може ни замислити а камо ли опстати, јер у њиве треба уносити снагу за давање нових плодова ђубетом. Без ваљаних ливада нема добре стоке а без ове нема довољно и доброг ђубрета ни плодних њива. Многе лнваде куд год погледамо препуне бурумака кртичњака, —■ обрасле трњем, џбуњем, дивљим коровом и отровним травама наговештавају нам, да је наш пољопрнвредни свет ову тако важну грану потпуно запуштио и оставпо самој природи, па шта се и колико добије. Ето зато се највећи део наше домаће стоке преко зиме храни скоро искључиво сламом и шашом што сељаци народа

26

ЗЕМЉОРАДНИЧКА ЗАДРУГА

БРОЈ 1.