Arhiv UNS — Selo

Сељаку, оцу Отаџбине!

Сејали смо гробља, где год сину зора, Сејали под шумом маслинових гора .... Распети смо били ал’ клонули нисмо, Јер смо знали: шта смо и ко смо, и чи смо, Патио је сељак ал’ је љубав жарка На хиљаде дала Краљевића Марка! А народ је гледо и то с пуно бола И Великог Краља на сељачка кола.... Патио је и Он, било му је тешко Плакало му срце, храбро и витешко И целоме свету на страшну страмоту Носио је венац и крст на Голготу. Ти мој драги оче, ћутао си немо Крвницима нашим одмазду си спремо. Долазише к теби разни емисари, Ал’ што сељак хтеде, нико не поквари.... А кад једног дана затрубише трубе Дохватише пушку наше руке грубе. Један општи поклич крете Витезове: „Напред децо храбра, Отаџбина зове!“ Ти бејаше душа том покрету смелом Сад се можеш китит, само својим делом. Кад неравна борба са страхотом поче, Ти тад разви крила, о, народни оче! Подиго си главу, Ми бранимо сунце што нас данас греје Ми нећемо никад славити пигмеје. Не бојмо се данас за крмило брода Сељак витез чува, тај сјај нашег рода.... Љуљало се лево, клатило се десно Душманске чељусти ударале бесно! Са песмом се, оче, у одбрану крете Твоји синци беху: прве, друге и последње чете 1 Мучили су младост, гладну, голу, босу Нахранили месом и последњу косу Док су многи други ради свога спаса, Лежали у ладу поред пуних каса Сељачком смо снагом лаворике брали, Пантеон до неба сељаку је мзли!

Захвални сељачкн син.

Подизање споменика у Ваљеву

Да би, бар на овај начин, одужили свој дуг и олакшали подизање споменика у Ваљеву, на ком треба да прочитамо она наша мила и драга имена, дајемо места оном прогласу, молећи све да помогну и олакшају. Проглас гласи: Онај народ који уме да цени своје великане, заслужује да их има, Бацимо се мислима пред крај осамнаестог века. Србин је под азијатским јармом, свуда зулуми и пустош, а у том тешком времену први људи бацају око себе погледе, пребацују се преко Саве и траже помоћ. Са својим народом они предано улазе у борбу противу Турака, Кад је у борбама против Турака Аустрија напустила Србе,онда велики човекнашег краја, Кнез Алекса Ненадовић изговори: „Немам писара, нити других учених људи, али hy сам ићи од манастира до манастира и казиваћу сваком калуђеру и попу, да у сваком манастиру запишу, да више никад, ко је Србин, не верује Немцу“. Изневерен се народ враћа са својим првацима у своје крајеве на своја огњишта, где га притискују све тежи и гори зулуми. Дахије, које су преузеле власт, осећају се несигурним; знају они да народ српски жели слободу и да има вођа који he га повести. И дахије решише да прво треба уништити вође. И тада на колубарском мосту падоше две дивне и смеле главе народних првака нашег краја и крститеља наше нове историје: Алексе Ненадовића и Илије Бирчанина, Пред своју смрт кнез Алекса учини и другу поруку својим потомцима: „О, Јакове, мој рођени брате, ти не држи веру у Турчину, у Турчина вера на колену, док с’ окрене, он с’ вером преврне; ’де се тревиш, удри се с Турцима." И у великим борбама за ослобођење, вођен Карађорђем, српски народ показа чуда од херојства, а за све то време наш крај даје жртве и показује се достојан првих жртава српског устанка, а у ратовима за ослобођење потлачене браће и у светском рату за уједињење, даровао је ваљевски крај срјунаке без страха и мане, и

оштроумне стратеге. Како је Фочић први поход учинио на Ваљево и како прве жртве падоше у њему, тог болног и свечаног часа осмехну се одрубљена светитељска глава кособског Кнеза Мученика, а Колубара, освештана река наша, зацрвене радошћу блиске буне. Како Фочић, тако и Поћорек после 110 година као прву мету хоће Ваљево, а Колубара, и тада верна својој прошлости, не издаде наде, коју је у њу полагао њен велики син Војвода Мишић. Наш се завнчај истиче и на др жавно-полити п ком пољу, али је он осветлао образ и на пољу духовног живота. Крупна је мисао коју непрестано мисли пристојбина Проте Матије и толико других културних радника из родне групе надахнутог историчара буне и свештеника слободне нације и слободне људске мисли, који је у „Мемоарима" дао уџбеник радољубља и књигу ведре мудрости. Браћо и сестре, Жртве са Дрине, Јавора, Великог Извора, Колубаре, Куманова, Бабуне, Брдице па до Кајмакчалана велике су, и кости наших хероја разасуте су дуж наше велике Југославије. Из Ваљева је 1914 године Врховна команда јављала ратне успехе мале и храбре Србије онда кад је на савезничким фронтовима тешко ишло и тада је Ваљево добило достојно место у светској повесници. Поред палих у борбама, данас Ваљево чува и кости оних који су као рањени преношени у његове болнице и ту помрли, као и оних који су из целе земље подлегли зарази пегавца и трбушног тифуса. Хиљаде и хиљаде таквих знаних и кезнаних јунака-хероја, избеглица и милосрдне браће и сестара почивају Ваљеву. Ради тога позивамо све људе од пера и учеснике великих догађаја да обележе сваки најважнији догађај и свако важно место нашег краја, а исто тако да овековече оне хероје који су у њима учествовали и пали.

Васојевићима и свима становницима Лимске Долине

„Сељачко Право“ сасвим је блиско свима вама, јер га створише са најбољим сељачким синовима из других места, ваша браћа. У свом раду и свом напредовању, ниједног тренутка не заборависмо да смо ваши, да сте нам најмилији и нај ближи, а према томе смо управљали целокупан свој живот. Најбоље ми знамо шта смо и ко смо; најбоље познајемо нашу славну прошлост, значај нашег краја где се створи прва српска држава, где процвета семе светске културе. Нисмо се љутили што су се многи китили нашим личним украсима; нисмо пре зирали слабе и кемоћне, који су само нашом заштитом живели; учинили смо сваком, на свима пољима части, а тај велики дуг најбоље сведочи: о ономе што јебисер наше расе. Хоћемо да надокнадимо све оно, што је или пуким случајем прескочено, или непажњом заборављено. Поздрављамо све, од детета до зрелог човека, сд чобанина до највншег државног чиновника, и све их братски молимо: да на свима местима воде рачуна о ономе, што ћемо ми писати; о ономе, што је животно питање Лимске Долине, а нарочито о школској омладини; ђацима и студентима! Под најтежим приликама, на свима Универзитетима и стручним школама, живе ваша деца, ваша браћа, крв ваше крви, једина ваша заштита и узданица! Постоји један срећан излаз из те претешке садашњице, а то је подпзање једног дома у Беогрзду, који се може тако лако и јевтино подићи. И држава, и приватне установе, и велики број родољуба, помоћи ће вас, зато прионимо и будимо и на овом послу врелни и достојни свог имена, као што смо били кад нас је труба Отаибине звала.

Студенти Лимске Долине.

Питање исељавања

Дужност је сваког сељачког сина, да спречана ксељавање наше браће. Ми морамо обезбедити прави живот, свима који имају право на рад, зараду и живот. Наша се браћа селе, а на њина места ничу странци. Странци раде, за њих ничу нове и нове зараде, а како то да за нас нема? За нас нема зато, што ми немамо ocehaj који су имали наши очеви. За нас је проста ствар, да пустимо брата, рођака, кума и друга, да пођу у туђ свет. А сутра, место до јуче милих имена, ми се дружимо са бакарним лицима, пријатељујемо са оним који неће ни два дана чувати наше пријатељство, а често се окумимо са онима, који свето кумство сматрају обичним сведочењем, где се дангуба плаћа до 15 динара. За оне, који иду счојим породицама, на краћи или дужи боравак, цене се крећу од 6656 до 7650 динара. Овако велику суму, ко год може носити жељу својих и кога веже завичајна љубав, може да употреби за читаво богаство. Они који морају ићи к својима, добиће од уредништва „СЕЉАЧКО ПРАВО“ сва потребна обавештења, као и најмање цене. Треба строго пазити, коме he се дати пасош или ма шта друго, што се тиче спремања за одлазак у страни свет!

..Збор“ и „Идеје"

Почео ‘е да излази часопис „Збор“, који he се бавити друштвеним, политичким и привредним питањима. Часопис одише народним духом, јер жели да наша просвета буде без икаквог страног утицаја, Да би научна слобода била обезбеђена, њој се мора дати народни лик и дух. Часопис тежи оном народном напретку, који ће омогућити да се све јединке правилно развију, како би се њихове вредности употребиле за опште добро. На челу часописа су г. г. Др. Богољуб Константиновић, Милан Баџак и др. * „Идеје“ г. Милоша Црњанског биће јака национална реч. Ову реч треба чути и о њој размислити.

Повлашћено Друштво

за извоз земљорадничких производа

Да би се заштитила, унапредила и проширила целокупна наша производња житарица и осталих земаљских производа основано је Повлашћено друшгво за извоз. Законом од 15 априла 1930 год. о нарочитом кредиту дата је оваква моћ друштву. По овзм закону Министар финансија ставља у свом буџету 50 милисна динара Министру тргсвине и индустрије на расположење и то на рачун вишкова свих државних при хода у поменутој години. Из тог одобреног кредита основао је Министар трговине и индустрије Повлашћено Акционарско Друштво за 3i извоз земаљских производа. Друштво је ослобођено свих државних и самоуправних такса при повећању капитала, како правила, издавању својих акција као и при закључивању зајмова. Исто тако се имовина и приходи државе ослобађају свих државних и самоуправних пореза, приреза, такса и дажбина ма које врсте. Купони са акција и обвезница друштва ослобођени су свих државних и самоуправних пореза, приреза и такса. Даље, својом уредбом правилима друштво је тако обезбеђено да може правилно обављати све послове, ради којих је установљено. Свака акција даје сопствено право на сразмеран део државне имовине и на учешће у подели добити, Делокруг рада Друштва јесте огроман. У изванредним случајевима и када то захтевају национално економски интереси, н. пр. у циљу одржавања цена друштво треба да врши и куповине. Сопственик робе може слободно давати зајмове по свом нахођењу. По овим својим правилима Друштву је један од гланних задатака да постепеио спровеле и изједначи прбизводе. Лруштво има свој стални Пословни одбор, који сачињава претседник, потпретседник, два члана Управног Одбора које одреди Министар трговине и индустрије. Министар трговине и индустрије може одредити члановима Пословног Одбора сталну месечну награду место свих других примања. Пословна година траје до 30 јуна сваке године. Од нађене годишње чисте добити и зараде ? вако се врши подела новца: 1) Bо/о годишње камате за акције приватних, а не државних акционера; 2) 25% за резервни фонд; 3) 25о/о Министарству пољопривреде за унапређивање пољопривредних производа; 4) 5 /о за пензиони фонд службеника. Остатак се оставља i а располагање Збору сопственицима акција и употреби ће се по његовом решењу. Јасно се види да Друштвоможе учинити велику корист нашим произвођачима. Кад се узме у обзир чињеница да Управни Одбор сачињавају чувени наши инпустријалци и адвокати: бивши Министар и директор банака, чије су личне и пословне везе толико јаке, онда треба да буде ово Друштво једна врста општег заштитника, коме he сваки родољуб олакшати рад. Да видимо послове овога Друштва, како су се они развијали и шта је све од земљорадничких производа прошло кроз рад сзужбеника друштвених. Друштво је радило са овим производима; Пшеницом, кукурузом, пасуљем, кожом, вином, опијумом и воћем. За будући свој рад, Друштво спрема посао са уљеним семеном, детелинским семеном, маслиновим уљем, конзервиршом рибом и др. Често је у јавности било говора о пословима овога Друштва. Падале су хвале и оптужбе, Друштвени рад осуђаван, а многи су му одавали признање, Нас је копкало, а као сељачким синовима дужност је налагала да видимо које тај, коме треба дати право. Желели смо да сазнамо: ко су ови што Друштво нападају, да ли су то оне народне крвопије, који су научиле да још зелено пре но што пане сноп, пре но што се јави откос да од сељака у бесцење узму? Били смо правед-|

ни, па смо желели да докучимо то нису случајно прави народ пријатељи, којима је стало до тс да заштите сељака и да сва Hai земаљска богаства донесу онај п{ ход, који пометани частан и пошт рад обезбеђује. Оно што је добио представн америчког народа, преко чега нас упознати, то смо и ми исто j били од управе друштва. Сматра да је најумесније да се из тог вештаја извади главно како би ј ност знала о званичном послова Привилегованог друштва за изе Целокупно пословање овога др) тва за досадашње 4 године с рада, у виду куповних цена изн 1,561.029.040 динара. Пословне зе овога друштва биле су: 1) Са Мађарском, железницом Будимпеште или лађом; 2. Са Румунијом, или желез! ком везом или Дунавом до T) Северина; 3) Са Италијом, највише за ! пољ, преко Сушака или Солунг 4) Са Чехословаском, преко Братиславе водом или железницом до Прага; 5) Са Аустријом, Дунавом или или железницом до Беча; 6) Са Немачком, Дунавом до Регенсбурга или железницом до Беча. Ове су везе све биле ради извоза јагњеће и овче коже. Japehe коже биле су добро плаћене и извозили су их за Француску и Америку, а правац извоза био је преко Сушака, Дубровника или Солуна морем. За Лајпциг, Лондон или Париз, друштво је вршило извоз обично у поштанским пакетима. Ку к УРУ 3 се извозио на три начина, повремено сув, вештачки сув и привидно сув од 1 маја. Вино је било од 11 врста: Него* Ui rvpJjMČ, црвено црно вино и ружица познато по свом природном укусу и снази састојака. Банатских врста било је три, остале врсте вина већином су из Далмације. Пшенице је извезено, по куповној цени скоро за 1 милијарду. Уз овај извоз било је ораха, кукоља, шећерне репе, за неколико милиона. Опиума, који је скоро једини у Европи, извезено је за европске земље и Сједињене Америчке Државе, по цени 180—185 француских франака, по једном килограму. Према извештају Друштва оно је учинило велику услугу нашем извозу и нашем земљораднику. Сузбило је подметања туђе робе, која се врло често, јадна и шугава, продавала под именом наше, Омогу- } ћило је многима пољопривредницима лак извоз, дајући зајмове и при- , мајући на својим стовариштима ради чувања и свестране заштите извозне робе. Укратко, рад је одговарао свом великои циљу и задагку, због чега је Друштво и основано Сад има реч друга страна. сељак - Пољоирнвреднш

Питања приватних школа

Као што је познато постојн велики број приватних школа. у којима се спремају и млађи и старији за бољу будућност. Нико се до сада није позабавио радом ових школа, спре» мом наставника као и успехом слушаоца. Ове школе имају одобрења, закон их штити, према томе оне подлежу |акону. Често нам се жале мНоги ђаци ових школа, а те јсу жалбе толико тешке да заслу- , Ж УЈУ пуну пажњу свију нш лежних, јавних радника и целе јавности, Пошто видимо, у овом питању своју дужност, то ћемо детаљно изнети и цретрести све. Наша ће дужност бити да одвојимо све добре приватне школе, од оних штетних у колико оценимо и нађемо да има таквих.

4

„СЕЉАЧКО П Р А В 0“

Број л'