Arhiv UNS — Selo

b) Prije polovice mjeseca maja treba samo onda zabilježiti, abo je bilo hiša kod temperature iznađ 10° C. Aho je, dakle, n.pr. 15 maja pala jaka hiša, која je mogla prouzročiti prvu infekciju, tada će se kod normalnoga.vremena, te u slučaju de če krajem maja biti ponovno kiša moći od 29 maja do 1 juna računati s početkom razvoja peronospore. U ovom slučaju mora/'u se vinogradi prs&ati prije 29 maja!

Stjepan Koydl Slav. Požega

Пролећна слана

Пролећна слана je најчешћа временска непогода за лозу и воћке. Она се јавља у априлу и мају. Слана најчешће долази после кише, после влажног времена и за време ведрих ноћи, а нарочито после кише. Она се појављује на тај начин што се за време хладноће водена пара у ваздуху, ближе површине земље, замрзне и претвара у ледене пахуљице. Да би се слане могле- сачувати (одбранити) треба у винограду и воћњаку стварати вештачке облаке од дима, јер дим загрева ваздух, спречава губљење топлоте из земље, те тиме и ублажава штетно дејство првих сунчаних јутарњих зракова. Облак од дима ствара се на тај начин, што се око винограда или воћњака, и по њему, наместе гомилице од-оних материја, које дају доста дима, кад се упале. За то се узима: слама, шаша, одпатци од сена (триње), просушена простирка, поздер (од конопља или лана) и други разни корови, који се помешају са стајским ђубретом и овлаже толико, да не би брзо сагоревали, но само димили. Ако се овима дода још и катран или каква друга смола, димљење ће бити јаче и имаће већег дејства. Ове се гомилице распоређују тако да ветар може наносити дим на цео виноград или воћњак. Паљење ових материја треба вршити у зору, а наместити их још с вечера. Много је боље да се ове запаљиве материје сместе у какве судове ради лакшег преношења и постављања на најподеснија места према струји ветра.

K. Ивковић

13