Arhiv UNS — Selo

шту и стручну спрему мора имати свако село, сав живот у селу и у земљи мора бити заснован на задружном систему. Тако слобода престаје бити само празна реч. Таква слобода обезбедиће организованн ред. Право на слободу значи исто толико и дужност на поштовање туђе слободе. ЈБудски род неће имати мира док не нађе начин да измири слободу са организованим редом. Лажне мере или мере искрене, али половне, неће помоћи. Слободу, тако схваћену, не може ништа заменити. Притисак најмање. Притисак уопште није решење, свакако не коначно. Ако ни због чега друтог а оно због тога што сваки притисак, ма како он био смишљен и ефикасан, неминовно ствара и противпритисак. Ето то је наше схватање слободе. Ми ћемо успети када успемо да за њега загрејемо српске сељачке масе. А верујемо да ће то бити. Српски народ, оличен у сељаку, дубоко је одан идеји слободе. Енглез Харолд Темперли, професор Универзитета у Кембриџу, умро је недавно са жељом да му се пепео распе по Србији. Заволео је српски народ због његове дубоке и непомирљиве љубави за слободу. У својој књизп „Историја Србије” која ће ускоро изићи у српском преводу, он вели да нема расе која је показала херојскију жудњу за слободом и која је своју слободу задобила са мање помоћи од других а више сопствених жртава. Па вели; ~Када духовни вођи Србије буду упутили снагу и жар сељака правим путем неће бити никакве сумње у исход”.

Владимир Закић

КЊИЖЕВНОСТ И СЕЉАЧКИ НАРОД

Када се зауставимо на питању, код кога се мало ко у нас заустављао: шта је дало наше село књижевности, а шта опет књижевност селу, видећемо да је та културна биланса позитивна само у корист села. Захваљујући једном великом сељаку, Вуку Караџићу, наша нова књижевност добила је свој сељачки темељ, свој језик, и богату ризницу тема и садржаја народне поезије. Велика обнова наше књижевности, коју хгретставља романтика, не може се ни замислити без тих здравих сокова из корена народног стабла. Тако је наш неписмени сељак, поред главног терета и свога крвавог прилога у борбама за политичко ослобођење, узидао своје благо и у темеље наше културе, напосе књижевности и уметности. Али та књижевност и уметност, када је стала на своје ноге, брзо се погосподила и отуђила селу, почела је по мало да се стиди за њега исто онако као што. учини и много сељачко дете; свима Вама су познати такви вајни интелектуалци

НАША СЛОБОДА