Arhiv UNS — Selo

венства. Он је као нико до Tiera открио топлину, чар и трагичну компликованост Словенства, преко кога је као Христос загрлио љубављу читав свет и целога свога живота борио се за победу истине над мраком, љубави над мржњом, лепоте над ругобом. Толстој је писац великих романа, који су засновани на широкој друштвеној бази стварности. У њему се сједињује иенадмашан уметник, мудрац, социолог и далековидан историчар, чаробник речи и генијалан сликар живота, који иде до корена збивања. Све чега се дотакло перо његово претварало се у богом дану уметност што као опијум заноси срца људи широм читаве земље. Све људске радости, болови, топлине и ругобе нашле су у њему свога сликара. Он је умео да затрепти чежњом, љубављу, да успламти гњевом протеста, знао је да устане смелије него ико други за правду, да без злобе и мржње довикне кривцима истину због свих ругоба у којима посрће велики руоки народ. Али нарочита је заслуга Л, Толстоја што ;е својим генијалним умом сагледао и до танчина разумео милионски мравињак руског сељаштва, које је тешко крвавило у кметовском ропству племства. Да би се што чвршће повезао и изједначио са презреним руским мужиком (како је називан руски сељак). Толстој се за цео свој живот повлачи на село. Он ту потпуно свој живот прилагођава животу сељака. Облачи се у ланене рубушке, иде у поље, копа и оре као и сваки други сељак. Тако је Толстој као нико пре њега потпуно заронио у море и стихиско збитије рускога народа, јер се још и данас с правом може рећи да руски народ чини руско сељаштво. Ту се он као сунђер насисао правог и пуног живота, сагледао у његову дволичност лепоте и ругобе, открио нејасне смернице кривина и вулканских провала људског колектива. На тој живој ветрометини инстинката, пригњечених радости, потуљених страсти, упорних тежња за лепшим и вишим, тврдоглавој вољи да се зло у животу сатре, ту се међу сељаштвом Толстој могао онако здраво и џиновски да уздиже и развија. Али нарочито је важно у данашњим трагичним данима крвавог ратног вихора сетити се, приликом тридесетогодишњице смрти великога уметника, на његово највеће књижевно дело „Рат и Мир", У томе делу Толстој слика талас француске револуције, која кроз Налолеонов славољубиви империјализам, кроз узвитлане инстинкте маса запљускује Русију. Наполеон кога су савременици, а и многи потомци приказивали генијем, Толстојевим пером доведен је на праву вредност. По њему то је човек распет слабошћу славољубља, омамљен освајачким тежњама, али у првим данима свога дизања склон да иде за инстинктима колектива који тражи пут за излазак из феудалног ропства. Чим Наполеон изневери масовне тежње претвара се у шачицу ситних људских немоћи. А то је исто случај са свим осталим великанима и војсковођама онога доба. Док на другој страни видимо велике снаге рускога народа, који уме бити поражен, устати као џин и дати смртоносни ударац

114

БРА 3 Д А