Arhiv UNS — Selo

показивао велике сшособности и снажну ерудицију- Златаров није био један од оних књишких и кабинетских научника који се затварају по кулама својих наука избегавајући социјалну средину. Велики демократа он је сматрао да наука не треба да буде остављена и закључена у прашљиве кабинете и бнблиотеке научника, већ је сматрао да она мора да буде приступачна најширим народним масама. Наука се мора демократизирати, да буде у служби живота. То је њен једини циљ. Веран оваквом схватању науке он је у Бугарској био најактивнијн и најбољи популаризатор науке. Он пише специјалне научне књиге приступачним језиком, тако да се оне могу читати као уметничке творине. Његово највеће дело које је написао у том правцу било је „Натуралистичко штиво". После ове књиге он је издао стотинама научних књига са најразличитијим научним проблемима. Он је бугарској науци оставио огроман научни материјал који је обогатио ризнице бугарске науке. Поред рада на науци Златарев је био и књижевник. Први његови радови падају око 1904 године. Касније је издао и неколико збирки песама: „Песме за њу", „Цвета за њега", „У граду љубави". Иако су ове ствари писане у прози ове три књиге одликују се кристалним поетичним језиком и богатом уметничком садржином. Ове његове књиге преведене су на чешки језик. Био је књижевник и критичар. Писао је доста, зналачки и напредно. Није било ни једне културне иницијативе, нити пак акције у Бугарској у којој др. Асен Златаров није учествовао, чак можда био и најплеменитији сарадник. Због тога је он код Бугара, нарочито код бугарске омладине сматран за најбуднију и најчистију савест данашње Бугарске. То је био савремени бугарски Прометеј који је у заглушеној фашистичкој Бугарској проповедао идеје демократије и био први у редовима народне идеје бугарског народа. Истина, слобода, правда и народ то су били идеали животног пута овог научника. Значајна је и његова књига „Интелигенција и народ" у којој је он изнео недвомислено љубав своју према народу и показао лут бугарској народној интелегенцији. Он јој саветује: „У времену у коме ми живимо, у болести које човечанство преживљава пре свега треба да будемо у свему људи, иако смо песници, научници и уметници. А да будемо људи значи треба да разумемо бол и наду народа, да га заволимо и да му служимо". И ко је посматрао живот овог младог бугарског научника морао се уверити да је бугарски млади научник Златаров био пре свега и изнад свега човек. Он је одбацио звучну своју лиру, јер је био свестан догађаја који су се одигравали на свету. Цео његов живот испуњен је службом народу. Пише, посећује села и градове и у њима држи најразличитија предавања. Можемо поуздано рећи да је у Бугарској одржао преко три хиљаде предавања. Стога је неоцењиву услугу учинио Бугарској за духовно подизање и величину бугарског народа. Када је убијен бугарски књижевник Василије Пундев, храбри Златаров у посмрт-

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЈШД

117