Arhiv UNS — Selo

штва после револуције. У овоме роману велике стваралачке и уметничке квалитете Шолахова много су подбадиле, јер је чнтави роман писан да оправда присилну колхозацију сељаштва. Потребно је нарочито подвући да између „Узоране ледине" и великог романа „Тихи Дон" постоји дубока провалија. И једно и друго дело писао је Шолахов. Разлика је у томе што је „Узорана ледина" писаша по наруџбини, док је „Тихи Дон" велико и спонтано изграђивано дјело, које својом у метниТlК о м величином може да стане у 3 бок „Рату и Миру" Толстојеву. О овој књизи говорићемо исцрпније у једноме од идућих бројева нашега листа, па ћемо се том приликом задржати мало више и на личности самога Шолахова, који је данас један од највећих руских књижевника. Роман „Узорана ледина" доста је добро технички опремљен као и сва издања библиотеке независних писаца, али такође носи и све одлике скупоће ове библиотеке. Књига има нешто преко 250 страна у тврдом повезу, а кошта 60 динара. Можда је и ова цена у знаку скупоће данашњег времена. Д. Божићни бројеви београдских листова. О Божићу сваке године београдски листови издају своја издања са повећаним бројем страна, разном садржином и прилозима наших првих људи на свима пољима науке и књижевности. Ове године међутим скоро сви су подбацили. Од београдских дневника (,ДТолитике", „Времена" и „Правде") највише је подбацила ,Долитика" која је ове године имала божићни додатак бољи једино од „Времена". „Правда" је међутим имала број богат садржином и прилозима. У „Политици" ваља забележити прилог С. Јовановића о „Тепкоћама будућих поисторичара", ЈБ. Давидовића „Божић у Скадру", С. Станковића „Динамичко схватање животног простора", М. Спалајковића о „Бугарско-српском савезу”, ДР- Ђ. Тасића „Шта је дефетизам". У „Правди" прилоге Саве Косановића, В. Вилдера, М. Грола, и других. А у „Времену" прегледно написан чланак Милоша Н. Брашића и ништа друго. Код свих београдских дневника поткрала се једна грешка да су исувише места дозволили за прилоге својих сарадника, док се нису постарали за прилоге са стране, нарочито није се манифестовао велики број сарадника из Хрватске и Словеначке, а није било ни једног из Бугарске. То је велики недостатак свих овогодишњих Божићних бројева. Ни код повремених листова ситуација није боља. „Напред", орган др. Михаила Илића такође је подбацио. Прошле године је имао садржином богатији број. Њему недостају књижевни прилози. Чуди нас како је пуштен чланак „Правни начин постанка федералне државе" када је о овом проблему Y истом листу расправљано и боље и научније. У овом броју учествују ДР- Михаило Илић' др. Милош Радојковић, др. Јован С. Ђорђевић и други. Занимљив је

120

БРА 3 Д А