Arhiv UNS — Selo

из политичких наука. Почев од самог наслова, нескромН "?г преводиоца, учинила је књигу мало занимљивијом, јер у ористоји наслов „Влада и они, над којима cte влада", Међутим даЖџ, №од читалаца изазвала заинтересованост, за ову не баш тако врц-дау и громопуцателну књигу, преводилац или књижар, ставили су наслов који књизи не одговара. Узгред буди речено, у књизи се пружа преглед политичке историје Европе и Америке. Књига је писана стилом ©нглеских есејиста, са великом дозом објективности, чак и са великим разумевањем за економску подлогу многих проблема свих народа који су нашли приказивање своје историје у овој ученој књизи енглеског професора. Проф. Гросман, то морамо наглаоити, био је објективан у великом броју судова. Чак када се радило и о Версају он ]е резигнирано нагласио све тешке последице нецелисходне организације мира. Када говори о прошлости, проф. Гросман је хладан и објективан по свима питањима. Али вођен догађајима чим је дошао на најновије, он ту објективност није успео да сачува, тако да је читаве покрете у историји занемарио: раднички покрет у 19 веку, а сељачке покрете иза Светског рата. Фашизам у Италији и национал-социјализам у Немачкој такође нису дати у свима својим бојама и нијансама. Наука, нарочито политичка не сме да прикрива чињенице, већ их мора бележити и објашњавати. Ни демократски режими нису дати у својој суштини и снагом једне замашне објективности. У књизи је заступана стара теза о демокротији коју је чак и стварност демантовала. Ј. Шта је социологиј а? (С. Бугле: „Шта је социологија" М. Мос и П. Фоконе „О социологији") Београд, „Доситеј Обрадовић", 1940 год. У алманаху наших познатих научника који је изишао прошле године под именом „Социолошки зборник” писац предговора каже да се млађе генерације Срба интересују живо за проблеме социологије, Као прва свеска непокренуте „Социолошке библиотеке" изашла је мала књижица) под насловом „Шта је социологија" која претставља две расправе из редова француске социолошке школе, правца Диркема, од Буглеа, Меса и Фоконеа. Поред овог књига садржи два значајна предговора, иако писати, у општим потезима. Уз први чланак др. Јова.н С. Ђорђевић написао ie о „Значају Буглеове социологије" а у другом предговору Михајло Аврамовић је приказао рад социолога Моа и Фоконеа. Социологија као наука стекла је данас несумњиво „право грађантсва у науци. Данас се исувише чак о њој говори. И Бугле је у својој расправи на једном простом примеру, разумљиво и лако, показао шта је то социологија и који су њени задаци. У чланку он показује онима који још неверују у ову нову науку где је њена снага и шта је њвн предмет, Једна варошица

ПРИКАЗИ И БЕЛЕШКЕ

127