Arhiv UNS — Selo
Иако није тако, променом нашег у н У т Р ашњег живота а и догађаји који су се десили за ово неколико година у свегу, па и они који ће се десити, наговештавају чињеницу да ће се иза овога рата многе ствари изменити па и државна и друштвена уР е ђ ења - И стога је свакако корисно што је др. Кришковић на две стотине страница изложио положај демократије данас у свету, однос великих демократија и диктатура, као и положај малих демократских .народа. Друго поглавље ове књижице је и тачније и занкмљивије од првог. Односи великих демократија и диктатура не смеју се тако једноставно посматрати. Међутим друго поглавље ове књиге у којој говори о друштвеном и политичком уређењу Швајцароке, Финске, Шведске и Данске социолошки је пажљиво обрађено и занимљиво. Тачна му је и констатација да је највећи недостатак демократија (мисли се на велике) тпто није била довољно гипка да се приљуби новим и социјалним и економским приликама, и да се преуреди према њима. Ако то нису успеле велике демократије успели су мали демократски народи Швајцарске и Скандинавије, где се је демократија прилагођавала друштвеној и политичкој стварности. Писац се опширно задржава на друштвеном, попитичком и привредном уређењу ових држава захватајући са свих страна ове проблеме малих демократских народа. У завршном поглављу писац закључује о преимућствима ових малих народа и њихових уређења над великим демократијама па даје и једну исправну констатацију: задругарство је у овим земљама заменило социјализам и стога је радикални социјализам (мисли на марксизам) тамо слаб. Свакако ово је тврђење донекле тачно. Нарочито се може применити за Данску. Али не сасвим за све остале земље, у којима постоје још прилично привредних грана где постоји капиталистички сектор производње. Ако је књига имала за циљ да нам прикаже друштвено и политичко уређење малих народа Швајцарске и Скандинавије не може се рећи да није успела. Међутим ако је код писца постојала каква друга жеља онда он у томе није успео. Код нас се друштвено уређење постепено мења. Само у ком правцу, за сада се још не зна, јер су промене које су настале само политичког карактера, А оне саме за себе нису довољне да би се према њ.има могло закључити о променама на другим доменима државног и друштвеног живота. За нашу сељачку земљу свакако је од прворазредног значаја казати а демократија може бити гипка, чак и да је задругарство у стању да замени социјализам. У целости или не, за сада је још прерано рећи. М. Ј. Ј. Између диктатуре и анархије, Загреб „Орбис", 1940 год. Пре неколико недеља у Загребу је штампана књига „Између анархије и диктатуре" енглеског универзитетског професора, Гросмана, који држи своја предавања на Оксфордском уни-
126
БРА 3 Д А