Arhiv UNS — Selo

(Наставак са 21. стране) за t£HM, овде дожнвљава освежавајућу промену да он маше Кораћичанима м да му неко од њих одговори овлаш и нехајно: „Здраво Бато, где си, богати!", удешеним, покровитељским тоном. Знају га када је овим сокацима гацао бос по блат>' и шљапкао по барнцама. И сад је он нека величина! Саашта. Збогом виногради Приближавали смо се југоисточној падини Космаја, Кораћи ци која лежи на 400 метара надморске висине са 533 домаћинства и 1997 становника, расутих на три брда и одељенпх у четирн засеока; Петкајски, Средњички, Јовински и Ливаде. Модерно село: ни 10 одсто његовнх житеља не живи од чисте поллпривреде, А пре рата, ако је 10 људи радило негде ван полтопривреле! Без обзира на то, сви су механизовани, многи због престижа' исувише механизовани. У Кораћици има 190 грактора свих врста, 12 комбајна, 13 електричних уређаја за мужу крава, око 100 фреза. Сточари, ратари и воћари. Производе дневно хиљаду литара млека. Тове јунад и свиње. Око 450 хектара је под пшеницом, 350 под кукурузом, одржавају шљивике. Земља им је четврте класе, али великим радом и улагањем посгижу солидне приносе. Сваштари су. Једино су се одреклн винограда. Том темом смо и почели наш разговор. На тераси бифеа „Космајац" чекали су нас Кораћичани који су искључиви пол>опрквредници; Андрија Милићевић (50), Милош Благојевић (36), Милован Ђаковић (58) и Новица Чокић (52). Присутан је био и шеф месне канцеларије. да се нађе при руци ако нам буде био потребан какав званнчни податак. Бата Живојиновиђ, задужен да води дискусију, да је џара, подгрејава и потпаљује, тихнм гласом који не крије тугу баца прву варницу. - Ех, где су они наши виногради! Жустри Андрија Милићевиђ (има око пет хектара земље) улази у игру.

- Шта где су? Повадшш смо их. Јесмо ли ми кривци што су постали нерентабилни и само нам стварали губитке! Зна се по којој бедној цени су нам откупљивали грожђе. Готово да није било домаћинства које на овим идеално осунчаним косамашије имало винограде. Површнне су се кретале од 30 ари до два хектара. Од шездесет пете од седамдесете вннова лоза била је ликвидирана. А какво им је стоно грожђе бпло! Стабилни Милован Ђаковић којн је раннје држао виноград (сада је више шљивар, држи 400 стабала, прошле године испекао је 100 казана ракнје, литар љуте је 100 хиљада старих), ceha се: „Када сам рабаџисао колима, носили смо грожђе на Каленића пијацу. И све док се није распродало грожђе из Кораћице, од другог ни грозд није могао да се прода. Толико је наше било чувено. Смедеревци су морали да чекају да прво оде наше, па да дођу на ред да продају своје грожђе! Данас, тешко и да 10 одсто домаћинстава има свој виноград. Највише до тридесет ари. Гаје га зарад вина, за своју душу. Грожђе овамо доносе из других крајева и продају га Кораћичанима за њихово вино. Колико сам установио, један од најозбиљнијих произвођача вина у овом селу је Бата Жнвојиновић. До своје куће има виноград од 3S ари. Направи годишње хиљаду литара вина.

Али, која вајда у смислу, робне производње! Каже ми; „Какве имам пријатеље, за трн и по месеца попилп смо осам стотина литара!" Саговорнике је погурао ка сточарству. Коскида маст Сви они тове јунад пет-шест ко.мада годишње и свиње у различитом броју. Љутнти Новица Чокић (власник седам хектара земље), један од бољих сточара у селу (тови и 40 свиња), збуњено шнри руке: „Не разумем овај однос према полЈОпривредном произвођачу и потрошачу! Кланице нам у откупу скинуле цену товних јунади и свпња за око пет хилзада старих динара пр килограму, а за кратко време два пута повиснле цене месу!" - Шта ти је ту нејасно? - чуди се Мшшћевић. - Све поједоше мастиљари, нагомилали се посредници и администрација. Ђаковић који поседује девет хектара земтве помиње Милана Матијевића који је претпрошле године имао 750 товлјСннх свнња н нашао ce у губитку од 300 милиона старих динара. Уздржани Милош Благојевић, јединац, неожењен, има 10 хектара землЈе и годишње испоручује као тржни вишак вагон пшенице, пребацује нас на ратарство. - Док ce цене полЈОпривредних производа ипак некако

држе, све осгале цене -ужасно „CKaHjC. Како ћемо ми ратари, када је килограм вештачког ђубрива 65 динара, а килограм пшенице 40 дин?! Губптак је неминован. - Није шест, пет и по, него 100 лпнара, - упада Милићевић. Толико ти је с каматом. Ја морам да узмем креаит да бнх платио репроматеријал. Камате су убитачне! - Како је с млеком? - пита Бата невино, Настало је колективно обрушавање на њихову основну задружну организацпју. Скида и.м маст како, хоће. Донесе произвођач млеко, рецимо од 3,8 масних јединнца. Онај у задрузи узме узорак, мери ra у другој соби, записује масноћу како хоће, упише 3,2 јединице, па га тако и плаћа. Мора;у да се .истерају плате задружно; администрацији. Има их дванаест, а сав посао могу да воде тројица. Јавио се најзад и шеф месне канцеларпје. - Их, бре, људи, како причате, све he да пспадне црно! Андрија Милићевић хвата „рикверц". - Можда си у праву, ипак и ови у задрузи су наши, и уопште... Колебање око титуле Сада Космајци причају бело. У селу имају око 20 километара асфалта и 15 до 18 километара каменог пута. Ове године заврннЈће се пошта, у њу лолази телефонска централа са 380 бројева. Изградилп су девет водовола који покривају 92 одсто кућа, .ушхом рађена у режији групе грађана... Пред сумрак, док седим у Батиној кући и пијуцкам последње остатке његовог вина, овај гостољубиви доМаћин сав од космајског ткива, дубоких корена уроњених у ову Шумадију, пита ме како изгледа разговор, Кажем му да ћу сутра да прегледам матернјал, да преноћи, Једино засад можда имам наслов, ипак сам уловио како га гледају и прате његови Кораћичани. - Какав је? - „Кнез" од Кораћице. Чешка се Живојиновић по бради, смешка се замишљено. - Да није мало? Пре би ми одговарало „гроф* од Космаја. Чешкам се и ја по брали, смешкам се замишљено. - Било би много. Већ имамо једног грофа од Такова (краљ Милан), па ако би и теби доделили ту титулу, бојим се да би било исувише за Србнју поред оволиког броја садашњнх руководилаца не мањнх рангова. Гле да нађе.мо толнке nape за внсоке пензије!

Жика ЖИВУЛОВИЋ СЕРАФИМ

Произвођач вина; Бата Живојиновић