Arhiv UNS — Selo

МЕНТА УМЕСТО ШРАФЦИГЕРА

ЗАРАДА НА БИЉУ

На лековитом биљу зарађује се и петоструко више него на кукурузу и пшеници

МЕШТАНИ севернобанатскнх села одавно узгајају лековито бпље. Уместо кукуруза и пшешше на њиховим пољима расту; мента, ка.милмца, тимијан, мелиса, ваперијана, естрагон, чубар, ким, коријандер, али и мрква, першун, пашканат целер или лук.

Само у Падеју, шездесетих година било је 1000 јутара менте. данас у овом се.ту нема произвођача који не гаји ове културе. Од њих, бољи су Ђерђ Ретек и Јожеф Адмаши. Ретек поседује макоимум земље, нови трактор ИМТ 539, стари трактор, берач кукуруза и све прикључне

машине. У новој, уређеној кући живи са супругом Јулијаном, сином Ђерђом и кћерком Валеријом. Стар је 46 година. Деца имају своје породице. Заједно раде, а добит равноправно деле. Резултат такве економије су и купљене и опремљене тгуће за децу. Претходне годгше Ретек је менту засејао на два јутра ’ земље. Са два јутра убрао сам 5000 килограма менте и добио 4.500 000 динара, каже Ретек. Можда Је сума „а-строномска" али ни улагања нису мала. За једно јутро је потребно уложити 200 000 дгшара само за садшгце. Неопходно Је бар десет људи да би се оне засадиле, Копа се пет до седам пута годишње јер хербициди нису Још довољно исгогтани. Прва косидба се обавља ручно, а лруга и трећа магшшски. Најзад ваља менту и на тавану осушити. Као што видите није то баш лак и једноставан посао. СвоЈ производ испоручио сам „Менти“, наставља Ретек. Пооредством ООК у Падеју - сарађујем са њима од оснивања. Набављају ми сав репроматеријал. Веома сам задовољан и бићу и Убудуће само под условом да плате одговарајућу цену. И ове годгше сам се одлучпо за менту, али сада на девет јутара. Јожеф Алмаши је доскора био запослен као електричар. Сада је шрафцигер заменио трактором. Напустио је стални посао и'посветио се земљЈг. Сулруга, тргрвац, учинила је исто. Кажу, од таквих плата, нема баш ваЈде. Власници су пет јутара земље. У дворишту су као за изложбу поређани трактор, „фиат 1300“-и нови, сиво металнзирани „рено 9“. У другом делу дворишта су сва прикључна оруђа и уређаји за наводњавање. Лане су Алмашијеви са Једног Јутра, засађенот купусом, зарадили једногодишње

плате. Менте је бнло чак на четири јутра. Али, са РО „Мента“ не сарађују. Нисам могао да прихватим цену коју су ми у „Менти" нудили, објашњава Алмадги. За веома добру робу, под условом да је још дорадим, понуђено ми је само 600 динара по килограму. Е кад је тако, помислим, покушаћу ја другачије. И уместо њима, менту сам продао Институту из Београда. Добио сам 1100 динара по килограму. Зарадио сам двоструко впше, Уколико се у „Менти“ ове годгше буду придржавали дате речч, вратнћу им се поново. Алмаши није желео да каже колико је зарадио од менте засађене на -четири јутра. Није поменуо ни приносе. Није тешко ни закључити колико је то кад нам је јасна рачуница претходног саговорника. А ако томе дода.лго и то да се поједине парцеле налазе поред воде што знатно повећава производњу, м чињеницу да ће код Алмашијевих овог пролећа мента замирмсати са осам јутара све је много јасније. Фабрика „Мента“ смеште-На је поред села Падеја. Има 180 запослених и сарађује са вшпе од 1000 пољопривредних произвођача. У погону се, током године може прерадити блље са 1000 хектара, или десет

хиљада тона сировог матери Јала каже нам Јован Јотић, руководилац цроизводње. На друштвеном сектору се углавном гаје лишћари а на индинидуалном коренашиде. Са индиввдуалним сектором успешно сарађујемо. Пољопривредници су задовољш! ценом, Јер се са исте површине добије три до пет пута већи доходак него од житарица. Још ако је у питању камилица коЈа се сеје на слаттшастом земљишту, улагање у основну обраду земљишта Је минимално. Иначе би то земљиште остало неискоришћено. Прошле године мента је била веома атрактивна, наставља Јотић. Килограм суве менте плаћали смо и 900 динара по килограму, до| су кутхци са стране нудили и знатно више. Познато Је да се за две косидбе ове биљке, са једног катастарског јутра, постиже принос већн од 2000 килограма. Многи су зарадили заиста велике суме, што је утицало да се ова године мента гаји на 400 Јутара на индивидуалном сектору и на 120 Јутара друштвеног сектора. Повећана производња обориће цене, а претпоставља се ii на светском тржишту. У „Менти" кажу да ће ошх плаћати само 550 динара за килограм менте. Ипак, вреди покуЉати.

Данпло БУГАРСКИ

Велики произвођач 25 година гаји лековито биље: Ђерђ Ретек

Нови „рено 9“ „зарадила“ је мента: Јожеф Алмаши са кћерком Арабелом

24