Arhiv UNS — Selo

СКРОМНА И БЛАГОРОДНА БИЉКА

СОЈА ОСВАЈА ПОЉА

Очекује се да се сојом овог пролећа sacefe 160 хиљада хентара. Повољни услови за сетву и усклађена цена према пшеници и кукурузу чини соју привлачном културом

СОЈА је таква пољопривредна култура која, ако јој се посвети пуна пажња, доноси већи доходак и од шпенпце и кукуруза, скоро као шећерна репа, рекао је пре неколико година Васа Миљуш, зеиљорадник из Сурчипа. Соју сеје вшпе годипа. У почетку цена coje нпје била тако прпвлачна, али je Миљуш пмао у впду неке друге користи од ове биљке.

Соја је биљка скромних захтва, а благородна Јер обогаћује земљу азотом. Тако је она велики „штедиша" скупих вештачких ђубрива. Сазрева у рану јесен, па ратари имају довољно времена да припреме њиве за сетву пшеетше.

Пуна пажња сетви Земљиште на коме ће cs сејати соја ваља добро и на време пржгремити, а нарочито сетвоспремачем, Фјшо уситнити поврпшнски слој. Ово је важно због успешне сетве, а још важније за зкетву, јер комбајн на неравном терену не може да дохвати доњи ред махуна и зрна у њима и тако настаје губитак. У току предсетвеке припреме растурају се минерална ђубрива. О количинама и комбинацијама, најбоље ја посаветовати се са агроно-

мом, јер се земљшпте за соју на ђубри исто ако је богато, или, пак, сиромашно минералним материјама. Када сејати соју, питали смо др Владана Плазинића, селекционара домаћих сорти соје, запосленог у београдској „Уљарици"? Кад прође опасност од закаонелих пролећетсх мразева, односно кад се површински слој земљишта заrpejs на 10 степени Целзијусових. То је обично крај априла и почетак маја. Најбоље је соју сејати кад и кукуруз, каже др Плазинић. Ако је земља хладна или има превшпе влаге, соја ће теже да ниче, а може се десити да семе сасвгш пропадне. Сетва ће бити успешнија ако се обави пнеуматским сејалицама које на жељени размак пуштају по једну семенку. Произвођачи који су већ сејали соју знају да уз семе

добијају ii одређену количину „нитрагина" или неког другог препарата азотофиксатора. За сетву једног хектара гготребно је 80 до 130 килограма семена и две дозе нитрагина. Инонулација семена обавезна мера Нитрагин се раствори у једном литру воде, добро се измеша за семеном да свака семенка буде обложена танкјш слојем овог раствора. Та „операција" се зове инокуладија. Инокулирано семе не сме да се осуши, јер би у том случају пропале бактерије из нитрагина, а оне су драгоцене jep својим деловањем ногу да повећају принос зрна за 200 до 1000 килограма nb хектару, а садржај беланчевина за 10 одсто. Зато се овај посао обавља непосредно пред сетву, у пољу, али у хладовини неког дрвета. Практнчари су давно већ патентиради мешалицу од старог бурета, а мање количине се могу гшокулирати и у пластичном кориту, мешањем рукама.

Р. НОВКОВИЋ

Погодна замена за месо; cojifflii комадићи

УСЛОВИ ЗА СЕТВУ

Соја се углавном уговара са прерађивачима уља, односно са организацијама земљорадника. Ако желите да посејете соЈу, а ваша задруга или ООК нису направиле аранжмане са уљарима, обратите им се директно. Цеиа килограма семена је 230 динара, а једног паковања нитрагина 250 динара, Ево и неколико а-

дреса уљара: „ПКБ Уљарица“ Београд, Булевар Војводе Мигпића 37, ,Лунавка" Велико Градиште, „Витал" Титов Врбас, „Сојапротеин" Бечеј, „Серво Михаљ“ Зрењанин, ИПК „Осијек" Осијек, „Бимал" Брчко, ИНУС Соибор. Јавите се сировинским секторима у овим фабрикама, сигурно ћета се договорити и добити семе.

ЈЕЛА СА СОЈОМ

Соја је у многим земљама света, а нарочот'о у САД и неким азијски:.! земљама стратешка култура. Уље соје је споредан производ, а много су значајнији протеини које она садржи, па је изванредна сточна храка али се, у разшш видовима употребљава у индустријској производњи људске хране. У домаћинствима се производи .од соје троше тек последњих година. Разлог је што са домаћа индустрија за првраду соје тек оспособљава да је учини приступачном за употребу у домаћој кухињи. Данас се већ могу кулити мала паковања сојиног брапша, гриза и љусшгца и одважне домаћиде их припремају својим укућашlма. Енвргетска вредност сојнних протеина је скоро равна месу, а не носи ризик стварања холестерола те је значајна у дијеталној исхранн. Макробиотнчари су пзсебно, и то врло давно, соју усвојили као основну намиршшу. Основнч приа цип у нормалној исхрани је мешање 30 одсто соје у месо или пшенично брашно. Ево и неколико рецепата: СОС „МОРНЕ“ Намирнице: 400 грама маслаца, 30 грама шпеничног брашна, 10 грама сојиног брашна, пола литра млека, четири децилитра павлаке, 150 грама струганог сира, маслац, со, бибер и сок лимуна. Припрема: Прво се направи бешамел; у растопљен маслац дода се брашно и меша минут-два, пазећи да запршка остане бела. Затим се постепено сипа млеко и меша жицом на тихој ватри док се сос не згусне. Посоли се, побибери и кува уз стално мешање. На крају се дода сок од лимуна. МУСАКА ОД НРОМПИРА СА СОЈИНИМ ЉУСПИЦАМА L Намирнице: 250 грама | Хромпнра, 60 грама ма- f оног свињског меса, 20 I грама сојиних љусшода, , 15 —20 грама црног лука, <