Arhiv UNS — Selo

-7.000 килограма ражи, кукуруза 40 тона, а шећерне репе 50 тона по хектару. Сточне репе добијају и до сто тона по хектару ,дтиЈе ретко да извадимо сточну репу тешку и по 18 килограма! Краве дају од 800 до 1.000 литара млека дкевно, али само хиљаду литара недељно продају „на мало“ и четворици пекара у селу. Све остало се прерађује у бутер. већину послова сами обављају, пазе да уштеде на св'ему. Сами су изградили све помоћне зграде. Али за вађење шећерне репе и бербу кукуруза изнајмљују „пољопривредно предузеће“ како се то овде зове, а у ствари реч је о малим фирмама (често су то само два-три човека) који дођу са својим машинама и за одређену своту обаве тражене пољопривредне радове. „То се виШе исплати, јер је бесмислено инвеетирати у машине које се користе само неколико дана у години“, каже дстад доста ћутљиви стриц Шарл. Мајшнонтови имају сејачицу за кукуруз, а њихов сусед сејачицу За шећерну репу. Кад дође време сетви, онда један другом позајме машине и тако обаве послове. У малом млину мељу раж за стоку. Кредити сатиру фармере Питам да ли узимају понекад и нредит за такуће трошкове и инвестиције на пример за куповину семена или вештачког ђубрива или неке мапхине. „Таман посла“, одмахује руком Дан|ијел. „То би нас ■сатрло. Камате су високе". Камате код „Кес агрер“ износе 10 одсто и од тота држава преко једног посебног

фонда за помоћ пољопривредницима, дотира пољопривредника са пет осто. Али инфлација је у Б’елшји веома мала ове године се очекује да ће пасти на свега три одсто тако да је реална камата и још висока. Зато се трошкови производње и евентуално прошираше производње финансирају из OElora што сељаку остане као чиста зарада. Директор локалне филијале „Кес агрер“ у Бужу рекао ми је да пољопривредници само изузетно узимају кредит за ■Декуће потребе. Сада, рецимо, у ову банку су стигла три захтева за кредите за основну инвестицију. То су три пољопривредника млађа_ од 30 година који траже 4,5 милиона франака, 4,7 милиона и 7,5 милиона франака за основну ишестиције у откуп земље, куће, стоке и улагање у неке нове машине и поправке зграда. Директор каже да ће кредити бити одобрени, наравно по камати од 10 одсто годишње, али ће државни фонд дотирати пољопривреднике: са пет одсто. Мојсхонтови су, дакле, в'елики произвођачи за тржиште и питам зато како пролазе на тржишту. Супруга Симона, која је дотад само понекад нешто додала, сада потанко објашњава да се „цен(е крећу према договору на нивоу Европске заједнице, али то може варирати и до пола франка'“. Тако је цена пшенице износила у 1985. 8,80 франака по кшшграму. Они продају задрузи у селу, али су слободни да продају коме хоће. Постоје и трговци на велико који ррихватају да сељаку ускладиште производе и да он прода тек сшда кад „сочека г(вну“. Али, примећује Дан(ијел, трговцу се мора платити лежарина, па је боље одмах продати и обр-

нути новац него држати умртвљен капитал. Цене осталих производа су биле углавном добре, сматра Даније. Тако је килограм кукуруза оа стабљиком био утврђен на 1,50 франака, шећерна репа се откупљивала за 1.700 франака по тони а за килотрам бутера се добијало 240 франака то је нешто виша, цеаа него обично јер је у питању „домаћи бутер“, Хентар три ипо милиона динара Пошто је хектар добре земље у Валонији? „Земља је сељаку увек , драгоцена, али је и овде скупа“, каже Шарл. У просеку стаје 150.000 франака (нешто више од милион нових динара) по хектару. За хектар одличне земље требало би дати 225—250.000 франака, а за ону најбољу и до 500.000 франака (три и по милиона дин&ра) по хектару, Мејсхонтови зато више воле да годшпње узму у најам двадесетак хектара и плаТе до пет хиљада франака по хектару годишње. У кућу одједном улази неколико људи. Стриц Шарл устаје и одлази да испоручи бутер. Данијел нас позива да погледамо стаје и оборе. Разговор је завршен. У дворишту несвакидашња сцвна: Данијел цоктањем и звиждуком дозива свог миљеника међу говедима огромног бика, „најкрупнијег у Бужу и околин|и“, каже поносно наш домаћин. Бик послушно долази до жице и просто нас загледа док га Данијел глади по глави. Поздрављамо се с целом породицом и сви углас кажу: „Надамо се да ћете опет навратити и дбнети један примерак листа у којем ћете објавити ову причу о нама“.

Драган БЛАГОЈЕВИЋ. дописник Танјуга

Пола куће је саграђено у XV веку, а друга лоловина у .XVIII веку: у њој стапује фармерска породица Мејшопт

ПИСМА

УНИШТАВАЊЕ КРТИЦЕ Заинтересована сам за то како уништити кртице и глодаре који преко зиме оглођу жиле и воћка се осуши, а воћњак је сав избраздан каналима. Зато вас молим да ми дате одговор ако сте у могућности. • Милонковић Даринка Житњачки пут 35, Рибница Краљево У пољопривредним апотекама можете кушхти готове мамце који су смртоносни за кртицу и слепо куче под називима цтшкфосфид, фацирон или антиколин. Најбоље је да једног дана затворпте све отворе на парцели. Сутрадан преконтролишите, па у оне који су поново отворенн ставите мамце, Јер то су сташхшта. Мамци се поставе у пластичне или металне цеви пречника пет до 10 цештшетара, а дугачке пола метра, и угураЈу у отворе. Ако буде потребно, кроз десетак дана поновите поступак. СЕМЕ ШАМПИЊОНА Пошто сам видео да ваш лист шппе о којекаквим узгајањима, молим вас да ме обавестите где могу купити семе гљиве шампињони, наравно, по коЈоЈ цени. Такође ме интересуЈе како се шампињон узгаја. Благоје Зечевић, Сађавац 292, Ивашица УзгоЈ ша м ппњона Је ком пликован посао у који без претходног стручног образоваља не би требало улазити „на велшш“ Јер су улагања скупа, а ризик да све пропадне великн. Зато ваи препоручујемо да се обратите писмом вама наЈближем великом произвођачу шмпињоиа који продаје засеЈан компост, па да се прво опробате на маљој количини. Адреса Је: СОУР „Таково", РО АгроиндустриЈа, ООУР Пољопривреда, 32315 Враћевшница или на телефон (032) 733-304. Јавите им се ради договора, а цена за килограм компоста Је 60 дипара. Компост Је паковаи у врећама од по 20 килограма и преузима се у Враћевшници. Ревија СЕЛО ће, иначе, већ у Једном од иаредшхх броЈева писати ошшхрније о гајењу шампиљона, па ће то бити прилика да се са овим послом наши читаоци ближе упозна Ју.