Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

чежње н његових снова добила Је пред његовим очима нзглед и облик живе оообе; мадоне Ђиневре! Увече, пре јела, када је паж додавао госпођи воду, дрхтале су му руке; приметио је то, али није оборио погледа, јер је волео као што волп витез без мане и страха. 0 каквпм је сластима сањала његова заљуОљена душа! Ожпвљавајући успомене из историје, које су се причале после вечере, о витезовима који су предузималп јуначке подвиге у славу својих госпођа, он је видео себе као внгеза натурнирима, које је с осмехом посматрала мадона 'Бнневра, плп као заштнтника п спаситеља мадоне при некој ноћној навали непрнјатеља. Али жар његова срца и његове топле чежље расхлађивала је хладноћа несвесне равнодушности госпође која је имала два велпка ока само да гледа али не и да види; а пошто сада није никада нп грешпо и с толико пажње је поступао дворећи је, она впше није пмала ни разлога да га потеже за косе. Колико ли ће-то трајатн док она опази његове патње? За неколико месеци његова се љубав некако мушки згуснула п његова машта. попуштајући крику и навали чула распаљених првим ранпм пламеном младости, почела је изненада да чезне за телесном страшћу и за радостима греха. Тако је постепено губио и смелост, одважносх п веру у своју љубав; био је у страху да господар не открпје његове тајне и његовог циља. ГРрошло је много месецп. прошла је цела година. Али чим је впше нестајало наде тим је бнла јача његова чежња. Мадона Ђиневра је била стално свежа .ж лепа као свежа ружа у најлепшем цвату. Како је често, иосле вечере, тужни Уго примећпвао жељне погледе које јој је сххао њен муж! И с каквим болом је у очима мадоне читао одобравање -и обећање! Отрасх која више није попушхала. него је била одређена п распаљена, мучпла је пажа који је већ одустајао од помисли да се ослонн на будућност; хо му нијо била довољна утеха, а чекање му је бпло неподношљиво. Beh сада је ocehao да he умрети од љубави. Одлучио је првом прилнком изјавити госпођи своју љубав, сажаљења вредну и неутешну. Деснло се једнога јутра да је господар дн Рипалта појахао свога најбољег коња и са штитоношама, у ноеом оклопу, отишао на неку свечаност. Паж, иако је већ дуго и жељно очекпвао тај дан, ипак, чим је господара нестало у шуми испод брега, осетио је силно узбуђење п страх, од блиске cpehe ако му судбина буде склона, или од највеће несреће ако га мадона не хтедне саслушатп или ако не буде имао снаге да јој каже. Он је размишљао: »Пре него падке ноћ, све hy јој pehii. Рећи hy јој како је волим. Али. како да почнем?« Сунде је већ залазило, а он још нпкако није могао да нађе згоднога начина како би почео, Ппак. увече, када је опазио да је госиођа у своЈе собе, пошао је. без оклевања горе, дошуљао се опрезно до врата и смело нх отворио. Мтада Ђиневра с распуштеном косом и делицично већ у неглижеу седела је на столпци крај

здда: изненађена шумолг. она је подигла своје поспане очи. познала Уга и уредивши на соби одело рекла је смешећи се: »Даље, само даље, шта желиш?« Охрабреном Угу-је одједном дошло на уста питање које је хтео каспије изрећи и он, удахнувши дубоко ваздух, да не би стао j средпни, рече; Мадоно, када бн свештеник или витез, грађанин или паж, или ко му драго дуго времена волео лепу жену или госпођу, грофиду пли краљицу, ову плн ону, а не би имао одважности да јој то каже, да лп би био мудар? ■ Питање се свпђало мадонп која је била весела, иако мужа није бпло у двору. Желећи се нашалита с дечаком одговорила му је: Бпо битлуп; и паж, када би само био леп и стасит као што си ти требао би да јој каже. Ко волп не сме бнти кукавида; а свака жена, макар била п краљица, барем би га пожалила. Уго је целом душсм упијао те мплосрдне речи и викнуо је скоро са заносом; Мадоно Ђиневро, гле. то сам jal Колико сам патио ради вас! Пружите ми помоћ, мадоно! Госпођа се престала смејатп. није нп помислила да се дечко с њом шалн, јер је видела страст на његовом лицу, него је расрђена својом сопственом неопрезношћу и увређена пажевом смелошћу рекла строго; Ти сп луда! Какве ми ту глупостп говориш? Шта се мене тнчу твоје љубавп? Зашто мене питаш? Шта сам ти одговорнла? Хајде одавде, хајде одавде! Господар he се веома обрадоватп када му то кажем’ Излази! Уго сав изван себе, с очајно разрогаченпм очима. није се ни макнуо; имао је још толпко снаге у мислима да се одлучп за последње средство којим би побудио сажаљење своје госпође, покушао је да пзрече најлепшу изјаву љубавп п скоро претњу да ће јој се осветпти за њезпну хладноћу. Рекао је; Ви ме корите, а крнвњаЈе на вашој странп. Зашто ме не убпјете? Боље бп бнло, скхље је умретл! Тако ми Бога. нећу узетп залогаја у уста. док се не одазовете мојој љубави!...« II са болом који му је скоро заустављао дах. он је изашао!Мадона ''Биневра се гласно насмејала п помислила сама у себи; »Шта је пало на памет томе дечаку?« Онда. свлачећи се и опрезно разгледајући ■ око’ себе, опет је праенула у смех п понављала; »Шта му је само пало на памет?« Коначно је легла, покрпла се и, пошто мужа нпје било код куће, заспала је безбрпжно пс осмехом на уснама. А Уго, да се је бар могао псплакатн. било бп му лакше, алп пошто нпје плакао, он се је дуго превртао на постељи и није могао да док се није уверпо да је задаћа коју је сам себи постаглш достојна заљубљенот витеза, нако је то задаћа која му прети жнвоту. Када се ујутро пробудно он је,.тешко и преко срца, зажелио да се оно јуче ннје догодило, схватио је да је учинио непромишљеност; мислио је и да. je учинио велику грешку, чак да се је понашао као деран. и покушао је да на све заборави. Није могао: Како ће да изађе пред мадону? Али љубав mj’ је

22