Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

Пpe педесет година

Први Одбор Београдског Женског Друштва.

ЛЕКТИРА КРАЈ КОЛЕВКЕ... Мајке песника

Мотив кадгод се биографи песника даду на носаи да шта je, у главном, утицало на дух и карак!ср пе.сника, иMajy ини најдуже да ее задржс код majке песника. сжоро увек налазе они ту ,ту оаш извор његовог генија. И сама научна гледишта радо потврfjyjy, да мајка може пренеги своју душу на своЈе дете пизитивније , но што га може - и ако (ризички здрава здраво родити. Јер, шта ће деге физиолошки донети на свет не зависи само од ње и не зависн никад толико, колико оно што ина може дати психи детета. ivia да, по природном закону, дете наслецујс и душевне особине оца, то наслецс оива понекид у страну потиснуш. ако не и посве паралисано душевном снагом мајке. Има класичних примера, који то потврђују. г-асправе, Koje су испитивале тај МистериЈ, сачиниле су већ читаву литерсггуру. Иостоји и литература, где саме мајке песника, причајући искрено o материнским осећајима, побудама, чежњама, и радостима, одају ту велику тајну природе. Ироцес почиње чим жена зачеди, а врши се даље за сво време бременитости. Жена нежне, меке песничке душе, чекајући пород, сањари о томе: како he родити дете, блиско cbojoj души. А као и друга расположења Оудуће мајке и та маштања делују на развитак зачетог плода. И тако: песничка природа мајке ствара песника, још пре његова рођења. шами песници, враћајући се до у доба првог памћења, одају радо у својим делима шта је деловало на њихову фантазију. Обично сазнајемо да је најјаче бидо оно, што је долазило од мајке. ио њима; душевна сродност између детета и мајке манифестује се већ код првих њихових разговора. Мајка прича ... Дете слуша ... И нико као мајка не зна певати успаванке, причати бајке!.. .И тамо, где она престаје одгајати дете бајкама и песмама. и тамо су њезине речи песме јер и њезина дела су песме ... Она проговара о врлинама. Затим, постепено, буди она у детету смисао за лепоте, покреће интересовање за уметност, упућује на идеално схваћање живота, улива љубав за чове чанство, доводи пред стварање. Да везе између песника и њихових мајки нису само везе по крви, но много више везе по души, сведоче песме и биографије великих песника, мајкама посвећене, у којима им се одаје признање: да су узимале жива учешћа у душевном животу својих великих синова и преМа томе несумњиво утицале на њихов карактер и песничко делање. Доказујући да су мајке друго њихово биће песници су доказали и негативни утицај атавизма и одгоја од мајке примљеног. Неколико примера илустроваће тај мотив. « Ламартинова мајка Мајка француског песника А. Ламартина светла је слика. Кћи генералног ин тенданта херцога од Орлеана и гувер-

нанта херцогове деце, мала Aiix ае rvoys, шрала се и учила са по i оњим лујим шилипом. Загревала се за i yco-a, не IОЛИКO ценепи његов таленат, ivujuiho његово срце, швог мужа je ооо/ланала; а пошго га je, за револуције, еи-' jejia на гилотини, постала je меланхоапчна. дуго je очувала младачки изглед. vacnivi сина Алфонза имала je и две ћерке. ламартин прича о њој: »ivioj одгој посве je оио у њезиним руfvaivia, иод њезиним ведрим ПolЛеДима, I(Од њезиним отвореним осмехом. маша оеху иповегна. шна од мене nnje тражила друго до доброту и истину, пиjc МИ ukUio i emtvO даlИ ЈОЈ 10. IviojH родитеЉи оили су моји прни учитељи. dhдио сам како чигају и пожелио сам да научим читати како пишу и хтео сам ннеати. ivioje су идеје оиле увек у гкладу са идејама MOje мајке, претапале се уирано у њих. шезина душа; даиала je хранине сокове за мој живот. Ја сам читао њезиним очима, осећао њезиним ocehaЈима, љуоио њезином љубави. ина ми je предавала све покрете срца и мисли. гоезине поуке нису Оиле лекције, биле су дела живота, а ja сам их на њезине очи извршивао. Iако се мо.)е срце формирало по који нисам морао гледати јер је он Оио срастао са мојим срцем. Мало се бринула моја мајка о оном што се зове »настава«. Она није тежила да од мене створи прерано развијено дете чудо од детета; није ме дражила да се напрежем да радим боље но друга деца из поноса и љубоморе; није ме са другима сравњивала, ни уздизала ни понижавала. Имала je право што је мислила: ако се мој интелект годинама развије, као што ће и тело, ја ћу толико знати грчки и латински, па и р«ачунати, колико тражи тривијално знање. које се много цени. Моја мајка хтела је од мене створити сретно дете, здравог ума, топле душе право божје биће, а не горду, себичну лутку.« Ламартинова мајка је* у том успела, * Гетеова мајка Госпођа Аја von Гете, рођена Текстор, звана »Traiu Rath« заузима у галерији жена, које рађаху песнике, једно од првих места. 0 њој постоје читаве студаје, а једна јаче но друга доказују: да Гете има у многом да захвали својој мајци што је постао или што ie већ рођен као »краљ песника«. Основне црте у карактеру Гетеове мајке јесу: бистрина ума, ведрина, веселост. На све што је њу окружавало расипала се ведрина њезине душе. а њен живот био је осунчан властитим сјајем. Много сам, у раној младости још, читала о госпођи Гете, а на прагу Гетеове куће у Вајмару ништа нисам топлије желела до да видим »Ма rchensesse l« чувени стари зелени фотељ, у коме је седела мајка песника и причала му. Она сама говори о томе ово: »Причам тако, а он ме гута својим

крушим црним очима. У њих су навирале сузе, ако је судбииа његових љубимаца У причи била болна. Јесам ли прекинула прнчу и катастрофу одгодила за сутрашње вече, смела сам бити уверена да ће он сам смислити крај. Тако ie он често пута моју машту заменуо својом. А јесам ли признала: »погодио си судбину тако је било«, он је постао жива ватра и ја сам лепо видела како његово мало срце бије испод шмизета.« Ведрина г-ђе Аје знала је разведрити над целом породицом многу бригу. Њезина необична отменост знала ie отклонити непотребне немире. Један од најпознатијих Гетеових сти-

хова казује: да je песник од оца наследио појаву и озбиљност у начину живота, а од мајке веселост и склоност зн фабулирање. И тако, до последњег даха и мајка и син беху оличена ведрина. Ведра Гетеова мајка умрла је са осмехом. Умирући она је ведро опомињала: нека у колаче које већ треба почети месити за њезино подушје, не заббраве метнути грожђице! Ведар је умро и њезин син песник који је волео светлост, а чија је последња реч била: »Више светлости!«

О Лужичким Србима

О лужичким Србима врло се мало пише и врло се мало зна у опште, Не-знам зашто нисмо о њима више заинтересовани, када се зна, да тај народ и данас постоји, чува своју националност онолико колико може’ одржава своје обичаје и ношњу, свој језик, и наглашава, да постоје као Лужички Срби, као браћа, некадашњег нашег колена. У историји се помиње ко су Лужички Срби. Из историје знамо њихов постанак и њихово данашње место живњење и ништа више. Један мали део научника и књижевника који прате рад Лужичана знају о њима, а остали цео наш народ није довољно упознат и са том нашом браћом која можда некад, треба да се сгшје са нама. У Горњој и Доњој Лужици сачуван је остатак некада великог словенског народа, који се назива српским а своју народност српском. Некада је тај народ заузимао целу средњу Немачку од средње Одре па до Везера, на југу се граничио са Чесима ,на истоку са Пољацима, на северу са такозвиним noлабским Словенима ЈБутичанима и Обритима. Он није успео, да оснује јединствену државу, живео је подељен на мале кнежевине, које нису имале скаге да се одупру Немцима. Од Карла Великог, односно још од Маровинског Краља Дагоберта, живео је тај народ у непрестаној борби са Немцима, који су у току векова подјармили целу његову земљу. Подјармљивање је било страшно, Србин није смео да се појави у вароши, није смео да учи занат, да посећује школе. Пруски краљеви ■ су најстрожијим казнама забрањивали иародну ношњу. Неко време била је чак одређена смртна казна за употребу српског језика. У пркос томе сачувало се од овог народа још сада око 250.000 душа. Они су подељени на ropње и доње Србе. Доња Лужица налази се у Пруској, Горња Лужица мањим делом је под Саксонском, а већим делом под Пруском. Мали део горњих Лужичана, који живе у Саксонској, католичке је вере, а остали Горњолужичани и сви Доњолужичани су евангелисте. Језик горњих и доњих лужичана прилично се разликује. Горњолужички приближује се више ческом а доњолужички пољском језику. Због овога и литература Лужичких Срба почела је

да се у своме почетку развијана у оба дијалекта. Пошто је Горњолужичана више то је и њихова литература почела јаче да се развија, јер живећи у Саксонској имали су прилике да више развију свој културиии и нтелектуални рад ’ < • Доњолужичани су малооројни. Они живе на мочарима реке Спреве у самој близини Берлина. Нзихово главно средиште је варош Хоћебуш. Толике године живећиу Немачкој Лужички Срби су доста германизирани и ако no свом језику и лепој народној ношњи која се још одржала код сељака који живе у тим мочарима које они зову „блато“ једину националност видимо у томе ипак не треба да нас чуди овај утицај Немаца. Између Горњих и Доњих Лужичана не постоји антагонизам, Они раде братски, потпуно заједно и Горњолужичани као снажнији помажу своју браћу у Доњој Лужици. У глазномграду горњолу жичких Срба Будишињу, постоји литерарно средиште „Српска Матица“. Ту је почело још из нзјдавнијих времена груписање литературе доњих и горњих Срба. „Српска Матица“ издаје лепо уређену белестричну ревију „Лужица“ која доноси чланке и песме на једном и другом дијалекту. Српска Матица има и у Доњој Лужици у вароши Хоћебушу своју секцију која ради у истом правцу. И једна и друга прибирају литературу Лужичана а главни им је циљ просвећивање народа и одржавање литерарне имовине. Њихове народне организације као „Народни савет“, „Српска Народна Странка“ и “Српска Народна Банка“ рашириле су свој рад и на горњу и доњу Лужицу. У Будишињу, у Народном Дому налази се чувена Смолерова књижара у којој је, у последње време сконценрисано и новинарство и цео литерарни рад Лужичана.' Ова књижара у своме предузећу издаје на горњо српском језику велики и лепо уређен Дневни Лист „Српске Новине“ и на доњо српском наречју исто тако лепо уређен лист „Српски Цасник“. Ова два листа врло се добро растурају само у редовима Лужичана пошто на њиховом језику излазе, а за Немце немају интереса. Број 1

„Г Л А С"

3

Свиле Сомота Штофа Атлаза Платна Тепиха Завеса Броката Плиша Мокета Пешкира Чаршава Најбоља роба Највећи избор Најсолидније цене Рубљв Шешира Чарапа Пижама Торбица Мириса Рукавица Марама Кравтни Несесера Плетова Ћебади С П Р- Е М Ш за удажаче и новорођенчад П РМБО за израду женских тоалета Р и намештаја код Марка Вулетића, Гавриловића и Комп. Кнез Михајлова бр. 20

Читајте и ширите „ГЛАС"