Arhiv UNS — Stari listovi — Bivša Jugoslavija

Путеви информације Или 24 часа у узбудљивом животу једног дневника

Брзи развој комуникација посљедњих деценија само потврђује колико је информација постала насушна свакодневна потреба радног човјека и грађанина. Поготовоу друштву у коме се од њега очекује закључак, став или одлука. Отуда било какав монопол или привилешја у информисању није у природи самоуправног друштва. Свака мистерија око тога била би исто што и заташкавање правог стања ствари или прикривање исгине. Да би човјек био стално у курсу, знао тачно шта се збива око њега, какве су промјене на дневном реду, које алгернативе најприхватљивије, избор најрационалнији, која опредјељења прогресивна а која ретар-

дивна, потребан му је данас безмало читав информативни систем. Поред друшх средстава, штампа има незамјењиву улогу да буде стални консултативни сапутник човјеков. Уз њена друга својства (брзина, популарност, експлицитност), штампа је због модерних средсгава веза и унапређене технолошје постала и веома присгупачна за најшири круг читалаца.

Од 1944. године

24. октобра 1944.у Никшићу (сваки друш дан) 1. јануара 1948. у Цетињу (дневник) 27. марта 1952. у Цетињу (недјељник) 1. јануара 1975. у Титограду (дневник)

Човјеков сапутник

Путеви информације нијесу више непроходни. Читав један сисгем органи-

зација омогућава да она благовремено, изворно, на један општеприхваћен начин обликована, стигне до читалаца. Како то у пракси „Побједе” изгледа, покушаћемо да је пратимо у једном дану на примјеру нашег информативно-политичког листа.

Од рукописа до штампе

Одмах вал>а рећи да се у редакцији „Побједе” дневно сгекне преко 300 најразличитијих писаних информација- као и 35-50 фото-вијести из земље и свијета, разумљиво, највише из Црне Горе.На њима ради 45 новинара, 43 стална хонорарна дописника, као и знатан број помоћног новинског особл>а. Читаоци пошаљу, такође, редакцији у току'24 часа 40 до 50 писама. Поредтога, редакција редрвно добија 205 листова, часописа и публикација из читавог свијета, највише из земље. Какав је дал>и пут толиког мноштва информација, како оне добијају одговарајуће мјесто и простор у лисгу да би се читаоци најбоље снашли? Које су неопходне фазе обраде рукописа да би могао бити штампан, којом техником и којим посгупком се служе графичари да би обликовали поједине рукописе, налсове, да би цртежи и фотографије, били изражајнији? О свему томе и оном што обично прати дневни лисг на његовом путу до читаоца, ријеч је у овом специјалном прилогу „Побједе“. Побједа