Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

Ма што да зборе злогуци г. Умрла Е’јеои, одлетјела си. Душа је твоја, небеска тида, Из трошног легла У вис потегла, Одлетјела је пред вјечни престо, Оста тијело, празно гнијездо. Ма што да зборе злогуди гласи, Умрла н’јеси, одлетјела си. I ***% '~" ги **' ■ ј ■ - , - -* - ј.. ’ Разлазе зрна гнијезда празна У свог начела градива разна, Из којијех их свемајка сазда : Никла јој крила, не треба гн’језда, Она је сада сјајна звијезда. Погледу мутну свијета 6’Једна Скривена вјечно и недогледна, Али је слуте, али Је виде, КоЈима с’ овдје од срца киде. Ма што да зборе злогуци гласи, Умрла н’Јеси, одлетјела си. Па дуги доглед жалости црне С наЈвишег неба даљине крајне Зрак ће се вјечни те зв’језде сЈаЈне До Њиие душе тјешно да врне.

..,, Чмоегкколгк нб коз/иожно .. “ У дриог јада ноћи нијемој, Кад вјечна тајна тишином плови По васелени блудећ’ големој, Дуси ће чути разговор ови ; „Бесмртна душо, што ти је било „Те нам те лако однесе срило ? „Што смо ти криви ми јадни живи, „Да ти се небо прерано диви ?“ ,Оче и Мајко, Бууто и Селе, ,Милости веље Ваше ,'С смеле, -^Ц^аагуздар~ —Т. .**— ж „ис, ,Милости тражих љепше и веће; ,Ал’ што их жељах, на земљи нису, ,Пођох нх иаћи на овом вису.‘ „Па да ли пађе, душо звијездо, „Жељу ти жеља пред вјечни оресто ? „Је ли ти вољан Господар неба ? „Како те пази, како ти тепа ?“ ,Кад бих Вам рекла, како сам св’јвтла, ,Свака би душа амо потегла, ,Отресла вољна сав земни јад; ,Ал’ за годином година слета, ,Брзо ће проћи стотина љета, ,Доћ’ ћете и Ви, имате кад. ( 3.