Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

Кад је његов брат видио, да се Др. Стокман не да наговорити, поткупи локалну штазгау, а на збору, којег је Др. Стокман сазвао. прогласи доктора народним непрпјатељем, харангуира светињу да му разбије прозоре, а становништво града наговори, да му откажу конзултацију. Др. Стокман видећи, да је уништен, тјеши се тиме што he оеповатп школу, у којој ће своја два сппа п градску "подерапу дјечурлпју» учпппти поштеним и слободним људима, те завршава драму овим ријечима; «Дјецо најјачи је човјек, кад је сам.» С овпм драмама, којима бијаше пут на коитинепталну позорпицу отворен, стекао је пјесник бесмртну славу. Доиста небијаше сјајних успјеха, али снага, којом је аудиториум свагдје себи подвргао и његову опозицију унпштпо, оставила је дубоке трагове, те је без сумње, уз -сву негацију дјеловала на оне који воде масу, а то п јест главно. Љепоту Ибзен ппје никад култивирао, ради тога п није популаран. Петина то му је цпљ, па макар до ње дошао грозним п страшним закључцима. Али њоме је Ибзен постао свештепиком свете умјетности и повео на концу 19 вијека биједно п раслабљено човјечапство јутарњој румени сјутрашњега дана. «f. . . Дозволте мпс тога, да псппјем моју чашу, за оно што ће бити и што ће доћп. Сад смо се састали на суботно вече. Иза тога слиједи, дан мира, дан свечани, празник како кб хоће. Ја ћу с моје страке битп задовољап с успјехом седмице мога живота, ако може да послужп прпправпти свјетло сјутрашњем дану. . ..» рекао је Ибзен на једном банкету у Стокхолму.

ГЕРАРТ ХАУПТМАН

Уз бурпп апдауз конзеквентпих реалиста престављала се год. 1889 на «Слободпој позорнпци» у Берлину прва Хауптманова драма «Пред сунчаним исходом » Арпо Холц и Шлаф присташе и вође конзеквептнога реализма у Њемачкој разгласише по свету спажног и револуционарног генија, који ће литератури прокрчитп пове стазе. Алп у истину беше овај први продукт Хауптмаиовог талеита слаба п необраћепа слика беде, одвратности, пијанства п других певоља све до delirium tremensa. У овој се драми може п np, чути, како је једпо трогодишње дете страдало од алкохолпзма. Па није пи без романтике, тако се једна особа у драми (Јелена) убија чак «ловачким пожом.» Но уза све велике мане има се ова драма сматрати правим сунчапим исходом Хауптманове реалистичне умјетности. Beh се у другој његовој драми опажа велик напредак. «Светковина мира» (Fj'iedensfest) посп на ссби уз сву одвратност пискога мотива, наиме гадне породичпе распре печат праве истпне п особиту снагу карактерпстике. Из оба ова прва његова комада, видисејасно, да се Хауптман упознао Ибзеновим тенденциозним драмама и иатуралистичном естетиком. Tpeha је његова драма «Осамљепи људи» (Eiusame Alcnsclien), по суду многих критичара најбоље Хауптманово дјело. Јован п Еатица Фокерат живу у срећном брачпом животу и ако се Фокерат често тужи, како му жена не разумије и пе нојми његова знапствена пастојања. Тај иначе мирни брачнп живот наруши

8

ОМЛА Д И Н А