Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

долазак штуденткиње Ане Мар. Љезино знање прпвуче Фокерата, који је у њој видио пмпулс свом даљњем научном пстраживању. Еатица од љубоморе и жалости. што је њезии муж занемарује, замоли свекрву. да учинп том песпосном стању крај. Ради тога захтева Фокератова матп од сппа,' да се Ана Мар удаљи; јер да то ппје у реду не само ради среће брачпог живота већ ради оправдане сумње осталог света. Но ти прекорп п захтеви само раздражише Фокерата. «3ар је за жену гуоптак, ако јој се муж душевно развпја н јача» «3ар, да се све, све, мора жртвоватп нроклетој конвенцији» викаше оп и ждвљаше даље у платопској љубави с Апом. Текар кад је стара Ану замолила и заклпњала, да оставп кућу, отнђе Ана. Адп за Фокерата бијаше тај растанак ударац, којега није могао поднети и он се утопи у мигелском језеру, на чијој се обалн догаћа радња. Необични конац показује јаско, како је ц>егово нагнуће напрама Ани макар п бесвесно прешло границе «братипске» љубави. Бороа, коју Фокерат води, као пндивпдуум проти стално одређенпм обичајима људскога друштва, сасвпм је пбзеновска. Хауптман ју је виртуозго пзрадио и и ако се у њој пе види крптичан оштар дух п јасап поглед једпога Пбзена. ■ У овој је драми развијен скоро болестан пндивидуализам, дочим се у следећој драмп «Ткалцима» jdie Weber) осећа јака соцнјална тенденцпја. У потоњој је иосилац радње маса, у којој се индивидуумп губе. «Ткалци» нам приказују еппзоду нз ткалачке побуне у Шлеској год. 1845. Радп њихове социјалне тенденцпје забранпла их је полицпја престављати, али је касније процесом бпла присиљена забрану дигнути. У овој пам драми, приказује писац, како глад физички п морало дјелује на организам људскога тела, те како се у ужасној вици подиже на грађанско друштво. док га војници не угуше поубијајућп масу, већ од гдадп на полак мртву. Како се видп овај садржај није права уметничка задаћа драме, па ппак је Хауптман с «Ткалцима» постигао велики успех не само због социјалистичне пропаганде него због природне маске, дакле уметности, целога комада. Жестока ова тужба протп капитадизма са својим литанпјама гладнога желуца, јаче је дјеловала од многога парламентарнога говора, те се испунише Хауптманове речи: Ткалце је милосрђе родило, нека п они роде милосрђе. Године 1892 написао је Хауптман драму, која се од свпх његовпх драма највише преставља, ато је «Нолега Крамптон» . Овојекрасна карактерна штудија, којој је центрум неки надарени, али од пића пропалп уметник. Пза овога комада западе Хауптмаи у спмболику мпстерија. Његово дело «Ханела» нобудп велпку сензацпју. јер противипцп Хауптмановог натуралистичног правца, дигоше васелу грају, внчући, како се код Хауптмана деспо знаменит покрет «,на боље«. Но ималп су криво. У «Хаиели» је такоћер невоља и беда, стари сижеји Хауптманових драма само што је «Хаиелин» сиже обавијеп сном. Делпрпј наиме грознице, којега је писац оцртао у дивној психолошкој анализи према Ханелиним младим годинама, околпшној сфери и болу којега је претрпила. Иначе се ова драма одлпкује красном поезпјом те открива необично јаки Хауптманов лирички таленат. Две потоње радње Хауптманове, фрагментариа, карикирајућа, али слабо успела сатира на бирокрацију «IHberpelz» п cFrorian Geyer« културно

OМЛА Д И Н А

9