Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

Циједи комад одсијева романтиком. Прецијезне духове Молиерових „Учених госиођа“ поставио је Ростанд Димаовом спретношћу на позорниду, а све задахнуо правнм Француским Г esprit-om снажним сатиричним поентама и дивном псезијом. Особито је красан задњи чин у којем се Сирано бори проти смрти. Јесења вечер, сухо лишГе пада с дрвећа самостанског парка, по којем шећу у бијело обучене монасиње, а вечерње звоно тихо орјекујс. Доиста спољашња средства, која опет буде осјећаје и пренашају публику у дивну поезију. И дуго, дуго послије преставе осјећамо се у чудном неком сну, те узалуд настојимо расвијетлити витешке ове особе из романтике 17. вијека свијетдом сурове и озбиљне реалности данашњег дана у којем живимо. Посљедњи знаменити новитет до сада био је Хауптманов „Киријаш Хеишел“. Овим комадом показао је Хауптман. дајеизврстан цртач карактера и ситуација. С дивном сигурношћу увађа он нас у реалност шлеског живота, те приказује све појединости и случаје, који се могу десити једном обичном киријашу. Будући је о самој овој драми опширније говорено на другом мјесту завршујем извјештај, споменувши на крају, да су глумци били у свим комадима изврсни, а особито г. Фијан и г. Боршник.

Ер. српско позориште у Београду.

И код београдског позоришта десила се промјена код драматурга; мјесто г. Глишића заузео је то звање госп. Јанковић. Међу репертоаром, колико смо га могли пратити из Загреба, видимо, да је позоришни курс у Београду скочиојеру задње доба приказиване су на београдској позорници уз многе лоше комаде: Судерманов „Завичај“; Сардуова „Отаџбина 1- ; Хауптманова „Ханела“; имова „Госпођа с камелијама" и Костићева „Гордана.“ У опште настојаћемо, да донесемо од сада изворне извјештаје о позор. раду у Београду.

Српско народпо позоршпте у Новом Саду.

Налази се сада на гостовању у Белој цркви, гдје је примљено извапредним одушевљењем. „Застава“ пише дачитаве масесрпских сељака похађају позориште, да уживају у „Задужбини Дара Назара“, „Балканској Царици“ и „Боју на Косову“.

Остала српска позоришта која се палазе иа путовањима извршују своју културну мисију већином по Србији; ако буде уредништву „Омладине“ могуће, донашаће и у будуће о њима тачне реФерате.

БИЉЕШКЕ

К чланку Хенрика Ибзена донашамо по „М. K-L“ овај животопис. Хенрик Ибзен родио се 20. марта 1828. у Скиену у Норвешкој. Отац му је био трговац. Ибзен је своју младост проживио у добрим одношајима. док му отац год. 1836 не паде под конкурс и тиме ианесе читавој породици велику невољу. Да је овај нагли преокред дјеловао на Ибзенову нарав, посведочују дјела каснијег драматичара на више мјеста. У 15 години дође Ибзеи у сусједно мјесто Гримштад и ступи у једну апотеку као научник, али се изневјери том звању и отпутује у Христијанију, да ступи тамо у тако звану „штудентску Фабрику“. Његов план бијаше, да постане лијечник, и заиста у 5 мјесеци је толико у тој науци напредовао, да је у тако кратком року положио први испит. Но након кратког времена одрече с« медицинске струке, да се тим лакше може

OМЛА Д И Н А