Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji

ОМЛАДИНО!

лекнп пред велпчанством душе народа твога, Запалп тамјан слободп. А страшном ријечи, титанском снагом слога, Истпна нека те водн.

Отвори сањпве очи, стреси са себе лажи, Вјера нека те креип. Поносно подигни чело, слооодно свакоме кажп; „Не, нећемо да смо слепп!“

Јер пде нови вијек, а око још тп сузи, II магла поглед мутп. На ноге! Сад ко глупо и у незнању пузи, Неће се уздигнути.

Омладииац.

ВЈЕРУЈЕШ ЛИ?

тџ mlil ' а Ј M[l твоју њежну руку, да је снага мушка прпмп, Ва по ђ пмо загрљенп но склнзавој уској стазп. Која водн пз те болп п окова у слободу. Вјерујеш лп мушкој сназп?

Путем. ћу тп пјесме плестп, нек заборав санак роди, Шаптаћу тп чудне прпче, забављатп душу твоју. Саппњаћу лакп лахор, да ти гладп свп.топлете, Вјерујеш лп у реч моју?

ОМЛАДИНА 15/27. ЈАНУАРА 1899.