Arhiv UNS — Zabava

У ПОХОДЕ ЂУРИНОМ ЛИПАРУ

Уређење Липара, места у коме је кародни песник Ђура Јакшић налазио инспирацију за многе познате песме

Крагујевчани су се, доиекле, већ одужили песнику Ђури Јакшићу што је живео у њиховој средини тиме што су многим улицама и школама дали његово име, али то, изгледа није све што ће се за сећање на овог песника револуционара учинити у овом крају. И житељи села Сабанте жсле да се на достојан начин одуже успомени великог песника. А Липар је место у том селу на коме су густи дрвореди липа пружали привлачну сенку у којој је песник често сањарио о правди и слободи, а бивао инспирисан да напише многе значајне песме. Липар се данас уређује тако да постане стециште смотре литерариог стваралаштва крбз „Липарске вечери“ поезије, које су се већ видно афирмисале. Магистар Драгослав Грујић из, Шумарско-техничке школе у Краљеву, аутор је студије за уређење Јакшићевог Липара у Доњој Сабанти. Да је Липар, очевидно, утицао на Ђурино стваралаштво и тражење утехе због људске хладноће и вређања поноса, види се из његових прича „малим сиротанима“ а песмом у тишшш тог необичног предела, осуђивао људску безобзирност, злобу и отуђење. Потомци генерације с којом је Ђура друговао, поодавно су спровели идеју да организују саборе*. у Липару сваке године и ту оживљаваЈу време на песника коЈи Је и њнхове претке и њих много задужио своЈим романтичарско-револуционарним иде Јама. Та манифестациЈа Је из године у годину постајала све успешниЈа, а 1869. Је прерасла у акциЈу и за уређење и оплемењивање платоа на коме се налазе порушени темељи старе школе, бунар, црква, звоник и стари споменик Ђури Јакшићу, па то треба да добиЈе облик подесан за одржавање ових скупова, да зрачи порукама песника садашњем и будућим покољењима. Подухвата су се примили ГруЈићи: Александар ,геодет, Драгрслав стручњак за хортикултуру, Томислав, економист и Радослав фоторепортер. Главна мисао при обликовању сводила се на то да се простор на Липару уреди „на природан начин“ ,уз поштовање формациЈе терена и локациЈе на коЈоЈ Је живео и радио Ђура Јакшић. Водећи рачуна о томе, настоЈало се да се оплемени и рекултивишер пеЈзаж елементима аутохтоне или алохтоне флоре, као и да се таЈ преДео повеже с путем КрагуЈевац Светозарево, раниЈе Јагодина, у коЈоЈ Је Ђура такође „службовао". На платоу Липара, поред цркве, звоника, бунара и темеља старе школе из доба Ђуре Јакшића биће изграђени музеЈ, бисте Јунака из Ђуриних дела, летња позорница, хотел, базен, пећина, ученички дом, спортски терени, паркинг, водоскоци, терасе, стазе, клупе, кућице за птице, водовод, канализација... Читав таЈ простор биће „обележен“ липама, како у дрвореду, тако и у слободноЈ композициЈи. У жељи да се Липар што верниЈе представи, предвиђене су у првом реду крупнолиста и ситнолиста липа, коЈе почињу да цветаЈу краЈем маЈа, односно почетком Јула. Ти веома типични архитектонски лишћари верно би пружили утисак песничког уживљавања и уживања. У ужем кругу Липара биће учеиички дом

са око 500 лежаја у коме би за време одржавања „Липарског сабора“, боравили ученици Југословенских школа коЈе носе име Ђуре Јакшића, али и у току зимског и летњег одмора, Испред дома се предвиђа водоскок коЈи би Представљао Липар с птицама, а чесма би била смештена краЈ киоска и стазе коЈа води ка летњоЈ позорници. Рестаурирао би се и бунар коЈим се служио песник Ђура. На темељима старе школе требало би да се подигне школска зграда каква Је изгледала у време док Је у њоЈ наставу предавао Ђура Јакшић. Имала би два одељења, као некад, кад Је у Једном становгјо Ђура с породицом, а у другом Је била учионица. МузеЈ би био смештен у непосредноЈ близини ученичког дома и рестауриране старе школе, а архитектонски би подсећао на зграде карактеристичне за средину прошлог века. У том објекту, коЈи би према замисли аутора студиЈе ‘имао три галериЈе, чували би се оригинални радови у копиЈама Ђуре Јакшића: песме и драме, уметничке слике, лични и други предмети, књиге н сабране анегдоте. Стара биста би се пренела испред школе, а на стубу испод ње би били исписани стихови из песме „На Липару“ и била би постављена фигура птице на грани липе. Нови споменик, коЈи би ликовно опредметио снажну личност Ђуре Јакшића, ста Јао би испред музе Ја. Садржала би бисте „СтаноЈе Главаш“, ишла би стазом од паркинг-простора до музе Ја. Садржала би бисте „Станоје Главац“, „Дишкрећанин Бача Марко", „Сирота Баиаћанка“, „Српско чобанче“, „МаЈка“ и „Отац и сии“. Посебан споменик „Крчмарица“, ко|и би подсећао на лепе угоститељке из Ђурине поезиЈе, ста Јао би испред новог хотела са стотину лежаја и пратећим обЈектима, чнЈа би фасада имала облик птице у лету, док би и унутрашње уређење одговарало амбиЈенту Липара. Предвиђено Је да се на Једном нагибу изгради летња позорница с гледалиштем које би имало две хиљаде седишта. На самоЈ скретници краЈ пута Крагујевац Светозарево и прилазног пута за биле би постављене спомен-плоче на V ч ма би се налазили стихови из Ђуриних веома значајних песама „Отаџбина“, „Стазе“, „Ја сам стена“, „Орао“ и „Јевропа“. Плоче би биле утиснуте у стеие, а наткриљивало би их раскошно растиње. На супротноЈ страни од плаже и кружног пута, како Је замишљено, треба да се уреди пећина. Ученици школа, коЈе носе име Ђуре Јакшића, подићи ће кућице и хранилишта за птице. Они би се старали о одржавању ових објеката и зелених попршииа у целини. Прилазни пут у дужини од километар и по биће асфалтиран и добро ће се одржавати, Јер се предвиђа да ће многи намериици свратити на Липар с пута који повезуЈе КрагуЈевац и Светозарево, и ииали би шта да виде и чуЈу. , Наравно, изградња и уређење обЈеката на Липару изискуЈу велике инвестициЈе, коЈих тренутно нема за цео подухват, али се предвиђа да се ова замисао остваруЈе постепеио, у три фазе.

Живомир СИМОВИЋ

НАРАВИ НАШИХ ПЕНЗИОНЕРА ЧИШЋЕЊЕ У ЗОРУ

Иванка Блажевић је још пре 13 година једном видела Башку Воду, заволела је, отпрве, одабрала је за нови завичај, а сада сваког дана чисти целу њену обалу. Бесплатно! И, ако тихи градић Башка Вода икада добије какву награду за најуређеније приморско туристичко место, биће то умногоме заслуга ове већ 75-годишње старице. Али њено име није уписано ни у један платни списак ма које радне организациЈе, Јер она ниЈе у радиом 1 односу и то не жели, а нико се ниЈе сетио да у попис људи задужених за напредак туризма овог места унесе и термин добровољац. Некад Је ово место било Још идилично и поштеђено наЈезде туриста. Иванка Блажевић Је својом скромном уштеђевином купила стару трошну кућицу, доселила се решена да проведе остатак живота у БашкоЈ Води. Мада рођена у ШкофЈоЈ Локи, радила Је Иванка као кућна помоћница по џелоЈ земљи и тако дочекала пензиЈу. Прича; МоЈе последње службовање било Је у СараЈеву. Ишла сам отуда често на летовање у Дубровник, а само Једном сам дошла у Башку Воду, и више нисам желела да одем... Једина жеља ми је била да се бескраЈно шетам уз риву... Али, дођоше и ту туристи и покварише то Иванкино уживање. Рива Је све више губила своЈу лепоту због разних отпадака коЈе су они немилосрдно остављали на све стране. И нико ниЈе био одређен да их чисти, а ипак, Једног јутра, обала Је осванула чиста.

Поновило се то и наредних дана, а никоме ииЈе било Јасно шта се дешава. ТаЈна Је откривена сасвим случаЈно. Турнстнчки радник Башке Воде, враћао се после поноћи, око три сата кући ривом и ниЈе могао да поверуЈе своЈим очима: стара жена Иванка, чистила Је метлом цхеталиште. А кад је покупила све отпатке и ставила их пажљиво у канту за смеће огишла Је своЈоЈ кући. Било Је то пре десет година. Од тада се ништа ниЈе изменило. Лети или зими, наЈкасниЈе до 4 сата уЈутру, стара жена устаЈе и одлази на своЈ добровољни рад, да почисти своЈу риву. Нити од кога за то тражи плату ни награду, већ то сматра своЈим дугом према месту коЈе Ју Је тако ле.по пригрлило до краЈа живота. Шест стотина динара пензиЈе и мало пара што понекад добиЈе лети од туриста за издавање собе, доста Је вели за њене мале захтеве. Чак и кад ЈоЈ Је руководилац Комуналног предузећа у БашкоЈ Води нудио запослење, Иванка Је то, мада почашћена, одлучно одбила. НиЈе, вели, више расположена ни за какав радни однос и обавезе, али своЈу лепу обалу и даље чисти као оно први пут пре десетак година. Само сада, и све више љута на неуредне грађане и иепажљиве туристе коЈи бацаЈу отпатке около, не мислећи да тиме вређаЈу исконску лепоту обале у БашкоЈ Води, а Још више ову педантну жену која ту обалу воли изнад свега да гледа чисту.

Гојко КРИВОКАПИЋ

КАКО СЕ ЗАБАВЉАЈУ ПЕНЗИОНЕРИ СКОПЉА? ПРЕПРЕКЕ ЗА КОЦКУ

Четири пензионерска клуба у Скопљу увек су опседнута пензионерима који ту проводе часове уз телевизор, радио, штампу, шах или домине, а ту је и бифе за кафнцу, сок или чашицу другог пића по приступачним ценама. Кажу, од „друштвених игара“ које се можда упражњавају у клубовима пензионера неких других градова, -у њиховим клубовима у Скопљу нема картања. То су ипак игре које воде коцкању, па су удружоња пензионера Скопља заједнички решила да се карте у њиховим клубовима не играју. Зато они имају у својим клубовима сваке суботе понеки добар филм, а и иначе су добро ангажовани осталим културно-забавним програмом. С другим културним установаиа пензионери Скопља су, захваљуЈући Скупштини града, стекли „привилегију“ да присуствуЈу културним Јавним манифестациЈама кад год неко културно-уметничко друштво приређуЈе концерт. Пензнонери за такве приредбе добиЈаЈу понекад до 200 бесплатних карата. Стотинак бесплатних карата имаЈу и у Скопеком театру, а и у другим сличним установама. НЕ ЧЕКАЈУ САМО НА ПОМОЋ ДРУГИХ Али, пензионери Скопља ие чекаЈу пасив-

но да само други за њих организују приредбе и да они дођу као посматрачи. Оформили су оркестар од својих чланова удружења. Ускоро ће имати и свој хор. То ће им добро доћи за све манифестације које организују ке само за себе, већ и за учешће на Јавним културним приредбама у граду. Сваке године организују и излете у многе крајеве у нашој земљи, па и у Грчку, Турску, Италију... Ових дана баш, припремају заЈеднички излет с пензионерима Ниша, водиће тада и своЈ оркестар. Ипаче, удружења пензиопера из Скопља негуЈу изваиредно блиске односе с многим удружењима пензиопера из осталих краЈева наше земље. ,У том заједничком послу, она се и братиме. Тако су се побратимила удружења Кале с пензионерима Ниша, Удружење Киселе воде с ПриЈепољем, ИдадиЈа с Новим Садом, Аеродром с Лазаревцом... Ова удружења се међусобно увек посећуЈу, па су и ове године приликом прославе 8. марта, Дана жена, пмали заЈеднкчке акциЈе, Сусрети с осталим удружењима, много помаже скопским пензиокернма, кажу, да се упознаЈу и сретиу старе знанце, алц Још више да стскну иова искуства за решаваше сопственкх проблема.

Једам од заједничких излета

Сусрети пензионера у Скопљу

НЕОБИЧНЕ СУДБИНЕ НАШИХ ПЕНЗИОНЕРА МАРКЕ ЗА ЖИВОТ

У 63-ој години и радним стажом од 40 година, у јануару ове године, Драгољуб Докић Дока, контролор ПТТ у ВеликоЈ Плани, пошао Је у пензиЈу с поносом, без иЈедног дана боловаша, а умало да не дочека своЈу пензиЈу. Наиме, кад Је завршио школу у Једном селу код Шапца, а онда и гимназиЈу у овом граду, прешао Је у Београд, на посао банкарског чиновника, као порески егзекутор. КраЈем 1937. определио се за ПТТ струку и прво постављење добио Је у Главном београдском телеграфу и ту дочекао рат 6. априла 1941. године. Спретан и даље за банкарско-пореске послове, радио Је каткад за хоиорар, водећи књиге и пореске послове иеких београдских индустриЈалаца. Једног тана, чннио Је то и за Милака Димића, сређивао његову архиву, издваЈао тра Јна документа (уговоре, облигациЈе, тапиЈе), а остало припремао да се уништи. Ту су били и многоброЈии коверти с поштанским маркама из свих места ЈугославиЈе, а и из АустриЈе, Немачке, Мађарске, Француске, ИталиЈе и осталих земаља с коЈима Је Димић дотад пословао. СређуЈући акта, Докић Је скидао и поштанске марке и убрзо сакупио рећу количину, коЈу му Је Димић касниЈе поклонио, а оваЈ опет, наменио неком свом приЈатељу задртом филателисти. Докић Је становао у ФранкопановоЈ броЈ 7 (данас Улица генерала Жданова) и сваке вечери доносио Је кући све већу количину вредних поштанских знамења, заволео их и набавио класере за сортирање марака и предао се том послу.

А, ето, баш тај случај ће га оставити каснијс у животу. Једие зимске вечери јануара 1942. године, илсгалци су убили у његовој улици једног немачког официра. Немци су одмах почели да сакупљаЈу грађаке за одмазду сто за Једнога. Немачка патрола од подофицнра и два воЈника у.пала Је и у Докићев стан спремна да га поведе на губилиште. Спремали су се да то учине, али је подофициру пао поглед на сто прекривен разним маркама коЈе Је Докић разврставао. Застао Је и занео се убрзо загледаЈући пажљиво Једну за другом. Докић Је схватио да се таЈ човек разуме у ове мале сличице, и синула му мисао, зашто му не би поклонио све те марке, Јер ионако му, мислио Је, више пеће требати. Уз уобичајене фразе коЈе Је знао из немачког Језика, хитро Је сакупио све марке и предао их Немцу, а оваЈ, и сам изненађен овим поступком, наредио Је своЈим воЈницима да пођу, остављајући избезумљеног Докића да размишља шта Је све могло да му се деси те ноћи да није било марака. Јер, већ сутрадан, Београд су прекриле плакате на коЈима је писало да Је извршена одмазда убијашем стотииу грађана за немачког официра. То Је било довољно, међутим, да Докић више никад филателиЈу пе запусти, па чак ни онда кад Је стигао у Велику Плану, а поготово данас, када Је већ пензионер и за то има дбвољно времегга.

Миодраг СТЕФАНОВИЂ

7