Arhiv UNS — Zabava

Marjan Rožič,

član Predsedništva SK SSRNJ

KAKO DA ŠTEDIMO

Evo šta nam je u kratkom razgovoru u vezi sa štednjom rekao za .ŽENU 85' Marjan Rožič, član Predsedništva SK SSRNJ:

Postoji saznanje koje nije samo naše, nego saznanje sveta razvijenijeg od nas da se, koliko god da je društvo razvijeno, oseča potreba za racionalnim ponašanjem koja pretpostavlja i štednju. Mi smo dugo vremena živeli u psihozi, koja nije bila naklonjena štednji, jer se smatralo da je{ izraz razvijenosti, bogatstva, u tome, da čovek razbacuje. neracionalno troši, umesto, obmuto. Svakim danom se' sve teže dolazi do dohotka, ličnog dohotka. Za svaki đinar ličnog dohotka je potrebno sve više raditi, pa je prirodno, da to što čovek ima-racionalnije troši, ne zbog države, zato što mu to neko traži, nego zbog samog sebe. Nije problem kako se odnostiti prema onome što je moje, moje porodice, nego se postavlja pi-, tanje, kako štedeti i održavati društveno bogatstvo. Zašto, na primer, prekomemo trošiti struju, ako se i sa manjom potrošnjom može postići isti efekat. To važi i za komunalije, vodu... Suština štednje zaista nije u tome, da se nečega odričemo, da bismo postigli željeni cilj, nego da sve što imamo racionalno trošimo-od vre-| mena, do svega čime raspolažemo u kući, porodici, mesnoj zajednici, radnom kolektivu i društvu kao celini. Potreban je jedan moral racionalnosti i svi pokušaji da se Ijudii nekim merama teraju na štednju, teško da mogu da daju prave rezultate. Štednja nije izraz siromaštva, ne znači korak nazad, nego je, tako koncipirana, uvek samo korak napred. Važno je za' svakoga čoveka da se tako ponaša. Dobro je da se na štednju na-, vikne i dete, da ga na to us-| merava porodica, škola, i u|

ličnom i u društvenom interesu, ne kao da je to odricanje od svega i svačega, mada je ponekad i to potrebno. Takva štednja je, po mom mišljenju, i logika prave stabilizacije. Nije to slovenačka „škrtost" - Moram reći da sebe lično pokušavam da disciplinujem da, nezavisno od toga koliko imam, racionalno koristim u radno i slobodno vreme. Koliko u tome uspevam, to je druga stvar. Čovek uvek sebe „uhvati”, da može da bude još štedljiviji. Kada o-tome govorim, recimo, svom sinu nikada nisam davao toliko, da može da raz-. bacuje, mada sam imao lični dohodak daleko veći, nego neki drugi. I nije mi bilo žao,, jer da sam mu davao više, naučio bi da troši i pre, nego štoj je počeo da zarađuje za svoj' hleb. Racionalno gledam i koliko trošimo struje, vode, ali ne zbog, kako neki kažu, slovenačke škrtosti, ne’go zaista čovek mora da disciplinuje sebe da ne razbacuje. Kada sam bio pređsednik grada Ljubljane, sreo sam se sa sledećim problemom—ljudi su želili za komunalne usluge da izdvoje što manje, to im ne zameram, ali su istovremeno, očekivali đa grad bude čist a da su vrlo malo tome doprinosili. Kad govorim o toj štednji, stvari imaju i dublje korene. Jako je bitno, da se svako od nas prema onome što je društveno bogatstvo, odnosi, kao prema svome vlasništvu. Zašto da se prema društvenom stanu odnosimo nemarnije, nego prema sopstvenom. Ako tako gledamo, štednja znači održavanje, racionalno trošenje, jedan domaćinski odnos prema društvenoj imovini. ŠTEDNJA NIJE KORAK NAZAD

Ekonomska stabilizacija i izlazak iz privrednih taškoća zahtevaju da svi podjednako podnesemo svoj deo tereta i odricanja, Jedno od osnovnih pitanja- u vezi sa životnim standardom 'je štednja. U ovom broju donosimo tekstove o tome kako da štedimo i kako da lakše podnesemo deo ovog tereta. šta to, zapravo, znači? Za jedne—da

više nema zimovanja u Svajcarskoj, letovanja u Tunisu i na Karibima, a za druge-da dugo neće u „šoping' po Londonu, a za neke, jednostavno, da više nema mesa na trpezi svakog dana. Razgovarali smo sa dve porodige o tome, kako štede? Evo šta o domišIjanju kako doskočiti poskupljenjima, o pravim malim kompjuterima,