Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije, 29. 10. 1911., S. 10

42 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

На овом је сабору био ц. к. комесар Теодор Хенрих барон Нехем, заповедник брдске батерије у Петроварадину и Карло Фрања Солер, заповедник града Петроварадина.

У отштампаној из „Новог времена“ нашој књижици под насловом »Срипски народни сабори у Угарској и ц. Кр. и кр. повереници Ha њима од 1690. до данас — 1889.“, Земун 1889. на стр. 10. рекосмо: да је и на одржаном сабору 1710. и 1713. био повереник царски Христифор Игњат пл. од Гаријана и Рала, што не стоји.

На првом је — 1710. — био поменути Нехем а на другом 1713. — Нехем и Солер.

Сабор од 1713. одржан је као што рекосмо у ман. Крушедолу 25. Априла — 6. Маја, а не као што рекосмо на дотичном месту да је одржан 6. Маја. Јесте одржан 6. Маја, али по новом календару.

У истој књижици треба још поправити, односно допунити на 10. стр. „У ман. Хопову одржан је сабор од 1—6. Јануара 1721., на ком је изабран за владику пакрачког Нићифор Стефановић. ;

На овом је сабору био повереник царски Дилер заповедник петроварадински.

Рад овог сабора описали смо у „Српском сиону“ за 1904. на 44. стр. и даље.

На 22. стр. у место што је речено: да је 1774. одржан сабор 5. Маја а влалика темишварски Вићентије Јовановић Видак изабран за митрополита 19. Маја, треба да стоји: у почетку Маја а изабран 19. Маја.

На 24. стр : те првог дана 17. Октобра добије администратор Петар Петровић 29 гласова, треба да стоји: 28. Октобра — 8. Новембра, а у место: другог дана 18. Октобра, треба да стоји 29. Октобра — 9. Новембра уступио је своје гласове Стратимировићу.

На 28 стр. у 8. р. од доле у место: — осим Милетића, — треба да стоји осим Милетића и Максима Лудајића, који не гласаше никако, и то с тога, што су упуство Добили од својих бирача »да ишту прво расправни сабор, и ако се не одобри, да се и не упуштају у избор патријарха.“

Што нема међу наведеним на сабору 1713. свештеницима ни једног из доњег Срема; узрок је то, што је по београдском миру од 1699. доњи Срем остао под Турцима, и потпадао под београдског митрополита. С тога нема ни у опису првог сабора — 1708. — свештеничких посланика из доњег Срема.

Тек после 1719. почеше и посланици из доњег Срема долазити на народне саборе.

16/26. Јануара 1699. закључен је у Карловцима знаменити мир „Карловачки мир“ — с Турцима.

Иларијон у својој књижици: „Стари Сланкамен“, Земун 1892. на 46. стр. рече за исти мир: »1697. разби принц Евгеније Турчина на Сенти, а почетком 1699. учинише мир с Турцима у Карловцима и (на основу ТУ. чл.) поставише бељеге Сремом од Сланкамена па право на село Марадик, отуд на Руму село, отуд на Лаћарак село, отуд до Раче и до Брода крај Саве реке, и те белеге беху назване Марцелинове анте илити Марцелинове линије — гроф Магејен —. Горњи Срем илити доњи крај те линије, држао је Немац, а доњи илити крај на лево од