Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије 88

20. умрла — ово је било љубимица Василијева и звала га је попом, те га је вели Андрија и у болести звала: где је мој попаг

У П. Ш. рече: За их Дрхипастирство аше хошете раз мђти, eme нису Ф б)сека пришли. Чвемо да се фришки слава господа Бог.

У писму од 10. Јулија 1729. из Карловаца истом владици рече му, како му је игуман ковиљски Кирило рекао за обећаног му коња, да га не може послати сада, пошто се у ергели угојио, дочим му други рекоше, да и он сам купује коње на којима се вози. Митрополит је у Београду рече болестан, и неки су отишли да га обиђу, а и сам ће ићи. »Вв доме вс мирне и здраве и по вароши и по виногради лћпо носе и мирне. IT. генерал Сбј)сечки (ObšMepb прошедшаге петка (Ф овога свђта преиде внезапе (Ф апоплефие ко скорбв и жалостњ свои Шлавонтши Фстави, а наипаче у СЈсеку«.

У П. Ш. рече: »Попв Рацко — карловачки хошет бњти протФ у Вековар .

Господара Михаила Јакшића на Сердеке пестаие тешко испекле по теле, око појаса и по реке у два кратв вреле вериге метали у ватре и котао усишанБ на главу и такв васв испеченБ5 и чтосе годБ нашли, алине и негове и женине све Фнесли, и тако садв лежи на фелчери у Сланкамен , богв вбств Фстатили живБ«. —

У писму од 2. Јулија 1730. из Карловаца истом владици говори како је одмах по његову одласку из Карловаца умро »господар Ажи Григорје«, и о неком Симеону, за ког би требао господар Лауш да направи мало коморице, па да га у њу затвори неко време »доклеби се упБломвдрилљ, а да му неда пити ничто кроме хлђба и воде, како и ми чтосмо ме здЂ чинили.«

»Калећера Арсена у Гергетеге у кевхини убиле пестаие наместе и нихБ капитанБ ЈсаакБ јОчерв проведе 2 жива а трећи мртављ5 поватао ихБ ноће сниже сламе манастирске у еднои кошари.«

У писму од 11. Маја 1731. из Карловаца истом владици, рече, како је митрополит после тешке болести оздравио и да ће сутра доћи у Карловце, »и ба68 Архимандрита Висариона (Павловића) мсвјатити на свтате бачке, да ме е честито.« (Истог је завладичио 17. Маја и. г.).

Игуман ковиљски Кирило послао је обећаног коња, но није онакав како га је престављао. Послаће му га док се одмори, јер је мршав.

4. Јулија 1731. писао му је ово писао: »Префсвтазценнни Г. владикФ, мнЂ благодБтело милостиви! На прошадшеи nom У вашего премсвтазценства писанта неполечихомљБ, не вЂмљ за ствари оФшце народнје кое вс8 послане по депетирти всте ли примили ваше префсвјатценство и депетирти сет ли тамо пришли моле да извћстите намљ; за нинђ же что болше не вбми писати вашем прешсвташценстве такмо слечившето се мнЂ нинЂшнао скроб». По смотренио и воли господа бога како точерв свботнји ноши ( сел мало временја жизни пополБ ношци 5 три сахата боге дух» предалљ нашљ бивши господинБ ФтацБ Божа, вашегоже пр. шобезникБ и днесв хогцемо вго тЂло земли предати по должности чблцоИ. Тогоже ради мошо ваше пр. вже бисте наречили протопопи Курљ Нестор за едивљ лћЂив каменб на гробБ тцо би положили, цЂнок) што би кошцало до 50 фор. и то на скоро да би дали нарвчити справити. За подписв же на каменљ бедемо промотрити или ћемо тамо послати подписати на дрвгои појци, или здЂ бедемо подписати. За др-

#*