Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 85

Дрхимандрит је Андрија Атанасијевић писао и 14. јунија 1738. писмо владици будимском Василију, у ком му је рекао: „Ашце изволите в. пр. о здђшнихр развмћти, Благодатито Божје и вашего пр. сватими молитвами вшце мирно всми, но доста в' страхе слишаоћи W проклетихв ТверакБ да числомБ много ихњ GCTB, како таборомБ садБ вс нђгде близ5в Себиша. Сказмот5 да множество вств и тако свђЂтлости цесарскои Армада вств противљ их пошла, и како слишимо ови дана оће бвти битва. Богв вћств что бедетв, само на вго Божеска о Благостинко надеетисе да би вге цес. кр. река Фдолела и поганина и врага нашего побђдила. А дрвги таборљ вств на Пожаревце и Фнде их много встњ. Сказмотв Фправлатосе на Фно мЂсто гдее св. Савва телом5 сажеженљ.

А противе их врло мало има кте стати. Бблградци гдђ кои преселаватосе на ове страну. А скоро ће и наши. За нешЂ дрви какихб новинњ неимђЂемо само Фвого 11. числомБ престави се Г. владика валевски (Доситеј Николић) беди вму вћчнан радост. Пришелљ Г. нишки (Георгије Поповић) и погребосмога в' горнеи пркви в' препрати на самрти сказалљ да му в Г. бачки (Висаријон Павловић) дежанБ 9 хилида форинти, него гледаИте каде се сочетанета са Г. бачким, како ће поплаћивати. Чеемо да Сегедин и С ботица и Канижа вс затворени 4 ке. Влашка (банат) вса ближе Тиси побегла боећи се Тбврака. У Срем поред Саве има Немаца и наши Г. ФбрстњввоктмаНстерв ВЕБ и Сек ла са катанима и аидвци Ф свомљ трошке стое и чввајо Рача, непрестано и днијо и ноћко прави се. Пестахин по Срем много«.

ж ~ *

По запису у једном ексхибитном протоколу од 14. Октобра 1734. — 13. Фебруара 1736.: 18. Дек. 1734. из Карловаца: »симљ ФбразомБ издат указв намђстнику (гргетешком) Архимандрита (Атанасијевића) из темници у собе премћстихомљ вземше (У него тораментвмљ5 Фидалитатист пошцо вме претешко (Ф зими бише, и наново указБ дахомљ Намћђстнике да на Архјмандрите желђзи стоетБ, и собе јаке арестк да се со затвором устроитт, а ћилитЂ постави да кљ неме никто ин не пвцаетсе развђ онаи котори вме хлЂбљ дает, до далшаго указа. Онже изветветсе Арх!мандрит5: да новаца нђств у вго ашце и глава му се узме«.

А даље се наводе закључци народних првака, манастирских настојатеља и свештеника и из Срема и из Србије, искупљених у Карловцима 18. Априла 1735. те измеђ осталога, закључише умолити митрополита: „— втора: Архимандрит Андреи (Атанасијевић) убргтокБ вств сотворил обшцестве, и виновенњ5 платити, обаче изБ ареста тешко платитБ оне семе, но молимо с' вго желЂбза скинбтиса и Фпестити седа саставлнет5 до сабора долженое Фкбде вћдает5; ове просимо милостБ да сатворите“. . ;

Услед ове молбе, биће да је митрополит Вићентије отпустио Атанасијевића из затвора тешкога.

Јер из протоколе ексарха Стефана Стојковића, што га је водио за време суспензије ваљевског владике Доситија ПЦиколића, потписан је и Атанасијевић архимандрит уз Павла Ненадовића АЕМ. генералног ексарха, Андрију Јоакимовића АДЕМ. синђела пред, Гаврилом Јураецом обште народним пленипотенциариом 29. Јануара 1737. на екстракту трошкова што их је водио синђео Андрија од 1735. — 29. Јануара 1737.

5575