Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митронолије 45

дичИн% по холбе на дент. 4) На шестњ дјака в Недћлко и ПраздникФмЂ по вданЂ саптликт на дент. 5) Слешкини кахинскои, мешани, башчован“, трапезара, Фридрих и Ишцоке кочјашима и Анастаса катани по седне холбе на дент. 6) Бабама и момкомт на Матор“, како и досада обичан билт. КромЂ тогоже никаковимљ начиномљ ктогодтЂ и GJU4HŠ чаше вина изљ подрема да неможетљ узети, ни за себе ни за госта свога.

3. Веји чекдји кони такожде и дворски, кои за потребе нЂевтљ, изЂ тшцали да изтерајотси, и CaMiH великзи мркови, два мала кзлаша, четири чилаша, великји вранацт и катанскји конБ, и четири зелена доклЂ продати мог тса у тцали да стоатт, и без потребе велике за шпацирљ никтоже презати да дрзнетђ; момци тцалскокти суггеле Tewprieвичко подљ запов%стт предаемји никакова чежда кона у тцале да в' пешцаот, нити сЂна или зоби коме год да дастЂ у велик!и Фговорђ сво.

4. Новце изљ кегји мала капелли, колико 4 потребнаге трошка капелнаго претечетт, суггелљ Гемргтевичв о капелана Јзанна кљ рбкамљ своимљ да пргемлетљ и таковјч за рибе и проч1и ситнни потрошакљ да издаетљ, обоеже и примане и издававје за Ošnšmiš JIerMTMHмацло свого да записветђ.

5. В' прочемљ атце особливни нЂки слеачаи притреФИилсе бњ, то всегда Нами јавити и уредбе Ф стоде ожидати подобаетњз.

Сјаже пенкти велкљ без далија заповћсти да крђпко обдержаватт, атце код славн_ч команди Петроварадинсктх в' ташкти Фговор и казенљ впасти нежелитт.

Издадеса в Ново СадЂ 4. Априла лЂта Господна 1748.

М. П. (печат црн). Висарион ПавловичБ с. р.

Да се овако пазило и после тога код свију администрација, како би данас стајао неприкосновени фонд! ·

Администрација је Висаријонова трајала до избора Исаије Антоновића (27. Августа 1748.) за Архиепископа-Митрополита, и ако је молио, да га ослободе, те дужности „којом само навлачи мржњу клира и народа.“

Исаија је на скоро умро (“ 22. Јануара 1749. у Бечу), и по његовој је смрти поново администрирао исти Висаријон.

Он у позиву за народни сабор ради избора новог митрополита рече: „- — и по вреченом Нам Ф височаншаго ц. к. двора и сваценнЂишаго Сунода Архјереискаго в' полномоши и Арзјешскопата Администраци Ф обшцества нашего — -—.“

Сабор је изабрао (14. Јулија 1749.) Павла Ненадовића, и по његовој смрти (“+ 15. Авг. 1768.), кад је епископат, клир и народ изабрао за администратота Мојсија Путника, круна није његов избор потврдила, него је као што рекосмо поставила за администратора вршачког владику Јована Ћорђевића и решкриптом од 11. Нов. 1768. прогласила је да њојзи једино припада право постављати администратора како за удову митрополију тако удове епархије.

Истина, било је случајева, да по некад круна — особито у доцније доба — по смрти ког епископа није постављала администраторе, него су мандатори митрополитови управљали епархијом, али за митрополију је увек постављала.

И од тога доба па све до 26. Окт. 1911. вршила је круна то право постављања администратора.