Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије – 113

Тако и Ми отуд повод имамо, и вас по Духу Свјатом синове љубазне можемо цјело обнадеждити и вам кралевску милост објештати, аште престанете от намјеренаго бјегства. Престаните убо о чада! престаните у напред от таквог безчастнога бјегства, савјетујте братијам и содружником вашим досад одбјегшим, да возвратет се пр'ве службе чинити, сад помените службу, вјерност и постојанство праотцев ваших, сад измерите, аште љепо јест добродјетељ постојанства, безчастием бјегства загладити, заборавите у напред бјегство то, и нигда не помените у ср'дцу вашем, но престаните сазивајуште отбјегшују братију натраг, и приљепите се пр'вим службам вашим, храбри будите, постојани, неплашљиви, да от вас и чрез вас прославитсе побједоју оружие Јеја кралев. величества десница, мужајтесе, крепитесе, стојте, и постојано противоборите неприателем кралевским и вазлубленаго отачаствиа нашего, небојтесе, ниже да устрашит вас оружие или ополчение неприателсоко, понеже с праведним оружием нашеја всемилостивњејшија кралице Бог и божија сила дјејствует и крепитсе, и всјех вас от мислимих вам страхованиј избавит.

_ Виже от Јеја крал. Величества храбраго подвига похвалу и мазду, род наш, потомци ваши, вјечну свободу примут и имјети будете. Пастирское благословениев на вас, домјех и чадах останет. Како и јесмо

1742-е Октомвриа. 2. Субота. Карловци.

Господину Президенту Симеону Христиану на из Крижевца [0-го Септ. 1742. чрез Г. Пучкова.

Благородниј и превелебниј Господин, Нам в' свјатом Дусје син љубезни.

Чрез нарочнују прилику отпуштеној к Нам под 10. протекшаго Граматје вашеј, за приатис јеја, подобајуштиј отвјет дати хотјаште, имами между сим открити Благородиу вашему, да протекшеју 29-го кончившаго се почтеју, на зактевание високославнаго хофкригсрата чрез Јего Јасност Принца от Хилдбургехаузен за јеже из армеи Јеја кралев. величества националној милиции вараждинској бјегати начавшеј богатим числом совјетом в срјетение изити, било нам писати Преосвјаштеном Господину Епископу ЖХорватскому, да скорјејше к Виени пут предузмет поим с собоју в споможение подвига превелебие ваше; Благородиу вашему тојужде почтеју писат недостало времени; но сеју почтовоју приликоју подобно первому Господина Епископа писанију воља Наша јест, да изволите неотјаготившесја Господину Архијереју Хорватскому с'путешествовати и високаја мјеста, јему от помошти будуштаго мужа саизвољает.

Книг или проповједеј ваших здје в Срему, јако оставлени по вам, јављаемих јелико касаетсја чрез архидјакона нашего, и нарочно сами снискават вељели, но невједомо гдје их обрјести: о мјестје, гдје оставлени, от вас извјестиа чајати будем, и по таковом аште обрјетутсја, неотложим послати, нифеже остаем.

Истога дана Карловци.

Тарбуку, јеромонаху Арсенију у Виену на послух от 26. Септ. 1. Окт.

Честниј Јеромонах Арсениј в Господје радујте се.

На отпуштеное ваше от 26. протекшаго, даетсја вам в јавление, да ми чрез Јеромонаха Гавријла предложение ваше против Преосвјаш-

„Архив“ бр. 7. и 8. за 1912. 2